CEPALI SU NAM TRANSPARENTE I GOVORILI DA IH UGROŽAVAMO! Učesnici PRAJDA otkrivaju ŠTA SE ZAISTA DESILO IZA KORDONA

Beograd Prajd predstavlja najveći godišnji događaj pripadnika LGBTI+ zajednice u Srbiji, kojim se skreće pažnja na diskriminaciju i probleme u društvu. Kako se za Prajdom svake godine "diže prašina", ni ova godina nije prošla bez incidenta.

18. semptebra je održana ovogodišnja "Parada ponosa" na koju su pozvani svi, ali ispostavilo se da, ipak nisu svi dobrodošli. Pripadnici Lezbejske i gej solidarne mreže, prema njihovim rečima bili su jedni od tih koji se "nisu lepo proveli". Za Espreso su o položaju LGB pripadnika razgovarali Luka Bulaja, Srđan Atanasovski i Daša Stevović.

Prema njihovom mišljenju Beograd Prajd nije protest kakvi su organizovani u prošlom veku i kojima su se pripadnici LGB zajednice borili za svoja prava.

- Protesti koji se nazivaju Prajd započeli su nakon što je policija u Sjedinjenim Američkim Državama stalno vršila racije na mestima gde su se okupljali homoseksualci. Oni su se u to vreme pobunili protiv države, protiv toga što su hapšeni jer su homoseksualci. Godinu dana nakon toga održan je prvi Prajd u Njujorku. Posle toga protesti pod nazivom Prajd su počeli da se održavaju širom sveta, a glavna poruka trebala je da ostane ista. Za nas je Prajd mesto gde se okupljaju homoseksualci, lezbejke i gejevi kako bi izrazili svoj protest protiv sistemske opresije, homofobije i kako bi podigli svest o tome da homoseksualci postoje - navodi Srđan Atanasovski.

To što je borba promenila svoj tok i današnji Prajdovi se ne vode tim načelima nije jedini problem na koji sugeriše Lezbejska i gej solidarna mreža.

- Poslednjih godina, pored homoseksualno orijentisanih osoba imamo i jednu stihijsku navalu ljudi koji se identifikuju po raznim rodovima. Očigledno je da te takve seksualnosti nisu utemeljene na realnosti. Na primer kvir. Svako sebe može da proglasi kvir ili omniseksualan. Na Prajdu imate gomilu strejt ljudi i koji postaju dominantni - kaže Luka Bulaja.

Atanasovski skreće pažnju i da se granice različitosti polako gube. Nejasno je kome je namenjen ovaj događaj i da li ostali učesnici imaju pravo glasa. Svake godine se pominju zakoni koje bi trebalo uvesti, ali da li je to jedino što treba da se uradi?

- Često se govori da su Zakonom o zabrani diskriminacije zaštićeni homoseksualci. Naš stav je da dikriminacija protiv lezbejki i gejeva nije zakonom zabranjena. U zakonu se ne navodi šta su homoseksualci i šta je seksualna orijentacija. Zakon takođe nema reč lezbejka ili gej u sebi. Kako smo onda mi zaštićeni? - pita Atanasovski.

Pored Zakona o zabrani diskriminacije problem se može uočiti i u implementaciji Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi takođe trebao da olakša život pripadnicima potlačene kategorije.

- Već je desetak godina osnovni zahtev donošenje Zakona o istopolnim zajednicama. Na Kosovu postoji zakon koji dozvoljava te zajednice, ali nijedna nije sklopljena. Položaj LGB osoba u društvu je takav da to nije bezbedno da se radi. Aktivisti LGB ne treba da se bave samo donošenjem zakona, već treba da utiču da se položaj LGB ljudi popravi. To mi radimo kroz akciju "LGB krov" gde se rešavaju pitanja beskućništva LGB osoba - kaže Bulaja.

Prajd je jedan od događaja koji bi mogao da doprinese boljem predstavljaju LGB populacije, a samim tim i da podstakne rešavanje nekih od ovih problema.

- Mi mislimo da je važno da se svi okupimo na jednom mestu, osnažimo i da se podigne svest o tome da smo mi standardni deo društva. Prajd kao događaj treba da podstiče vidljivost i prepoznatljivost naše seksualne manjine. Mi smatramo da prisustvo policije na Prajdu nije odraz homofobije u društvu. Ja nemam potrebu da me policija štiti od mojih komšija, kolega i ne osećam se neprihvaćeno od strane ljudi u mojoj okolini - navodi Atanasovski.

Upravo zbog navedenih karakteristika Prajda Lezbejska i gej solidarna mreža je doživela neprijatnosti 18. septembra. Sukob je počeo već na ulazu u Prajd, a oni su kako kažu bili meta.

- Došli smo na ulaz na Slaviji i grupu od 20-ak ljudi pratilo je 5 do zuba naoružanih pripadnika policije. Mi smo uzvikivali da nam ne treba policija i zbog toga su nas sve postrojili uza zid, uzeli nam lične karte i sve vreme smo se osećali kao da služe tu da nas zaplaše i da odemo kući. Sa sobom smo imali transparete. Jedan je bio: "Trans ideologija briše lezbejke". Nisu nam dozvolili da to unesemo i na naše pitanje zašto, oni su insistirali na tome da se to ne dozvoljava.

Nakon te neprijatne scene došao je čovek iz organizacije gde je bila opet prepirka. Došao je kasnije jedan aktivista koji je uzeo od lezbejke taj transparent i pocepao ga. Kada smo došli do parka tu smo razvili transparente. Odmah su nam prišla dva muškarca. Prvom je zasmetalo što je na jednom transparentu pisalo: "Protiv terapije konverzije". Mi danas svedočimo novim terapijama konverzije, gde pokušavaju žene da prevedu u muškarce i obrnuto ne bi li tako bili heteroseksualni. Čovek koji nam je ranije pocepao transparent došao je i optužio nas za transfobiju jer smo imali transparent na kome piše: "Ponos, ne stid. Pol, ne rod. Homo, ne kvir". On je rekao da je to isto kao kada bi neko u park pun homoseksualaca uneo transparent ubij pedera, jer trans osobe u parku drhte od nas - opisuje Bulaja.

Daša Stevović, devojka koja je nosila jedan od problematičnih transparenata misli da lezbejke nisu prihvaćene u okviru ovakvog događaja.

- Lezbejke više nisu dobrodošle na Prajdu i tamo se više ne osećaju bezbedno, što nije problem samo beogradskog Prajda, već mnogo širi. Lezbejska organizacija "Get the L out" već godinama protestuje na Paradama širom Evrope upravo protiv mizoginih i lezbofobnih politika organizatora. Ove godine se i na Beograd Prajdu samo razotkrilo ono što znamo i iz prethodnih, da taj događaj nije protest već žurka za nekoliko muškaraca organizatora i njihovu publiku. Činjenica da su nam organizatori oduzeli transparent koji artikuliše specifične probleme lezbejki pokazuje nam da su žene i ovde prve na udaru. Takođe, činjenica da su organizatori poslali privatno obezbeđenje i redare da blokiraju transparente na kojima piše "Ponosni - homoseksualni" samo potvrđuje naše pretpostavke da Prajd ne predstavlja većinu homoseksualaca. Organizatori Prajda nisu demokratski izabrano telo koje predstavlja gejeve i lezbejke u ovoj državi, što je upravo ono što smo hteli da pokažemo svojim izlaskom na Prajd - kaže Stevović.

Ukoliko su pripadnici Lezbejske i gej solidarne mreže doživeli neprijatnosti iako su deo seksualne manjine zbog koje je organizovana Parada ko onda sme da se pojavi tamo?

- Većina ljudi postavlja pitanje ko to ide na Prajd? To je deo problema, jer je on iza četiri kordona policije. Vidi se nekoliko fotografija i kako to onda povećava vidljivost. Svi misle da neki čudaci idu na prajd, a obični ljudi ne mogu da mu priđu. Na Prajd dolaze homoseksualci, gejevi pre svega, lezbejke u manjem broju. Dolaze i njihovi prijatelji, ne mogu da budu članovi neke organizacije. Ipak ima homoseksualaca koji prepoznaju to kao mesto svoje borbe - kaže Atanasovski.

Drugim učesnicima Prajda su zasmetali transparenti koje je sa sobom imala Lezbejska i gej solidarna mreža.

- Ono što smo mi pokušavali da uradimo u Beogradu sa našin transparentima jeste da govorimo o nama. Mi smatramo da je biološki pol nepromenljiv, da čovek može da bude muškarac ili žena i da je seksualna orijentacija zasnovana na polu. Mi smo govorili o nama, i onda je neko došao i reko da mi unižavamo druge ljude. Osnovna premisa druge strane je da svako treba da govori samo o sebi. Mi smo to i radili, rekli smo da smo homoseksualni, da se ne stidimo i da je naša seksualna privlačnost zasnovana na polu. Mi nismo imali transparent koji je govorio o drugim učesnicima Prajda, a oni su poslali privatno obezbeđenje - kaže Atanasovski.

Bulaja navodi i da je takozvana "hajka" na njih počela još pre samog događaja, a nastavila se nakon istog. Prema njegovim rečima objavljeni su spiskovi ljudi koji su njihovoj organizaciji izrazili podršku, a ti ljudi označeni kao nepoželjni.

Nakon Prajda jedan homoseksualac je objavio našu sliku uz komentar: "smrt svima njima." Zamislite da neko ko nije gej tako nešto uradi. Zašto to što je neko gej ima legitimitet da drugim lezbejkama i gejevima poručuje takve stvari? Prajd nije mesto slobode govora, već je privatna žurka koja se organizuje, malo se priča o pravima, aktivisti koji to organizuju uzmu za to novac i to je to - dodaje Bulaja.

Atanasovski skreće pažnju na to da je ovaj problem prisutan i van granica naše zemlje, a da se kod nas samo preslikava situacija iz sveta. Njihova organizacija polazi od potreba običnih ljudi i naglašavaju da je bitna solidarnost sa ostalim ugroženim kategorijama.

- Više od pola beskućnika koji su mlađi od 25 godina su homoseksualne osobe koje su zbog homofobije svojih roditelja izbačene na ulicu. Osim Lezbejske i gej solidarne mreže nijedna organizacija ne čini ništa po tom pitanju. Niko ne razmišlja o građenju šireg fronta solidarnosti. Da li se ikada videlo da nekakve LGBT grupa idu na štrajkove zajedno sa drugima, da su solidarni sa bilo kojom drugom potlačenom grupom? Trenutan aktivizam je uperen isključivo prema jednog privilegovanoj grupi ljudi koji sebi mogu da priušte da žive u tim mikro zajednicama - objašnjava Bulaja.

Kako bi se položaj LGB osoba u Srbiji popravio pored zakona koje je potrebno uvesti i primenjivati na pravi način bitan je pojedinac i njegov tretman u društvu.

- Zakon o istopolnim zajednicama je jedan od važnih zakona za nas. Mi smatramo da je položaj homoseksualaca koji žive u partnerskim zajednicama treba da se definiše. Mi želimo da izgradimo masovan pokret lezbejki i gejeva, da imamo podršku običnih ljudi u našoj borbi. Naš cilj je da bude normalno da postoji sekcija lezbejki i gejeva u svakoj partiji i u sindikatima. Treba da se čuje naš glas na svim forumima gde se politički organizuju - dodaje Atanasovski.

- Nakon svega ostaje da poručimo organizatorima da nisu vlasnici naše borbe, da naš ponos ne služi njihovom profitu, kao i da ćemo povratiti Prajd kao mesto borbe protiv homofobije i vratiti mu radikalni i revolucionarni duh - zaključuje Stevović.

Jasno je da se pripadnici ove manjine suočavaju da raznim problemima i da će njihovo rešavanje potrajati. Beograd Prajd nastavlja da bude način njihovog okupljanja, a nama ostaje da vidimo hoće li se sledeće godine njihov glas dalje i jasnije čuti.

(Espreso)