ODRŽANI „RAZGOVORI O KLIMATSKIM PROMENAMA“: Čovečanstvo u CRVENOJ ZONI, potrebne hitne klimatske akcije (FOTO)

Ovoga leta u Beogradu registrovan je najtopliji junski dan u poslednjih sto godina. Osim po tropskim danima leto koje se danas i kalendarski završava, pamtićemo po katastrofalnim požarima, poplavama i zemljotresima širom sveta.

Uzrok svega toga, kažu naučnici, najverovatnije su klimatske promene, zbog kojih, prema istraživanju, dnevno živote izgubi 115 ljudi.

Klimatske promene, osim što su velika pretnja po planetu Zemlju i njene stanovnike, predstavljaju izazov sa kojim čovečanstvo treba da se suoči stvarajući strategiju za rešavanje ovog, gorućeg problema.

Upravo to je bila tema današnjih razgovora koje su u Beogradu organizovali Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP.

"Razgovori o klimatskim promena" uvertira su u sve ono o čemu će najviše reči biti na konferenciji Globalnog klimatsko saveta (COP26), koja će biti održana od 31. oktobra do 12. novembra 2021. u Glazgovu u Velikoj Britaniji. Lideri 197 zemalja, među kojima je i Srbija, sastaće se da predstave svoje planove i konkretne aktivnosti kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje.

Veruje se da je COP26 poslednja prilika da se, zajedničkom akcijom, klimatske promene stave pod kontrolu. Jedan od strateških ciljeva je Evropa kao prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Prema Sporazumu iz Pariza, zemlje potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će porast prosečne globalne temperature ograničiti na ispod 2°C do kraja veka.

Međutim, nedavno objavljeni Izveštaj UN „Međuvladinog panela o klimatskim promenama“ (IPCC), na kome je radilo preko 1000 svetskih stručnjaka, potvrdio je da se čovečanstvo nalazi u crvenoj zoni po pitanju opstanka usled promene klime. Ukoliko države ne preduzmu hitne klimatske akcije i ne povećaju svoje ambicije, ciljevi sporazuma iz Pariza neće biti ostvareni.

U skladu sa tim, organizovan je i ovaj skup koji su otvorili Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji i Irena Vujović ministarka za zaštitu životne sredine. U panelu visokih zvanica učestvovali su Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU i Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Srbija rame uz rame sa evropskim zemljama u borbi protiv klimatskih promena

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da je za Srbiju velika čast što će biti kopredsedavajuća na konferenciji Globalnog klimatskog saveta (COP26). Istakla je i da će se Srbija truditi da bude lider u regionu kada je u pitanju stvaranje klimatski otpornog društva.

- Srbija kao mali emiter gasova sa efektom staklene bašte želi da učestvuje u globalnim naporima da se ti gasovi smanje u budućnosti. Zbog toga donosimo zakonske i podzakonske akte. U martu smo usvojili i Zakon o klimatskim promenama. Republika Srbija će povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrđene doprinose tako da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (GHG) do 2030. godine iznosi 33%, u odnosu na 1990-te. Takođe, čeka nas izrada strategije niskou-gljeničnog razvoja . Ministarstvo će pokrenuti nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru. U skladu sa tim našim ciljevima, juče je održana prva sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene. Reč je o radnom telu Vlade Srbije čiji je zadatak da se bavi smanjenjem uticaja klimatskih promena kao globalne pretnje čije posledice osećaju i građani Srbije", rekla je ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.

Podizanje nivoa svesti o klimatskim promenama kao imperativ

U pokrajini Sirakuza na Siciliji ovoga leta izmerena je temperatura od 48,8 stepeni Celzijusa i to je najviša temperatura otkad postoje meteorološka merenja na tlu Evrope. Naučnici upozoravaju da će temperatura na Mediteranu još više rasti.

Ambasador Italije Karlo Lo Kašo, koji je bio jedan od učesnika konferencije, istakao je da je Italija u potpunosti posvećena borbi protiv klimatskih promena.

- Vreme nam ističe i moramo preduzeti nešto iz ovih stopa. Uvereni smo da je potrebno podići nivo svesti o hitnosti borbe protiv klimatskih promena i nadamo se da će Srbija učestvovati u tome.

Na raspolaganju fondovi za finansiranje zelene transformacije

Prema izveštajima UNDP-a, Srbiji najviše nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou. Zbog toga je od velikog značaja pomoć partnera poput Zelenog klimatskog fonda, koji je finansijski podržao razvoj prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, na kome UNDP radi u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Fransis Pikap, stalna predstavnica UNDP-ja u Srbiji istakla je da je UNDP već predložio niz mera koje se mogu preduzeti, posebno u najugroženijim sektorima poput poljoprivrede i vodosnabdevanja, kako bi Srbija postala otpornija na promene klime. Za adaptaciju su nužna finansijska sredstva i , zahvaljujući EU i međunarodnim finansijskim institucijama, Srbija ima na raspolaganju fondove iz kojih može da finansira zelenu transformaciju. Neophodno je, kako kaže, uključiti i privatni sektror.

- Period od 2016. do 2020. je najtopliji ikad zabeležen. Intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih uslova se povećao, globalno i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, na biodiverzitet, dostupnost pijaće vode, uništavajući domove i infrastrukturu i ugrožavajući ljudske živote. UNDP pomaže Vladi Srbije, lokalnim samoupravama i privredi da na vreme preduzmu neophodne mere za smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu. Znamo da je Srbija u regionu gde se prosečna temperatura povećava za čak 1 stepen Celzijusa brže, u poređenju sa svetskim prosekom. Od 2000. do danas usled suša i poplava privreda je imala gubitke od 6 milijardi dolara, a procene govore da bi oni mogli porasti i do $13 milijardi do 2030, ako se ne prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima, rekla je Fransis Pikap dodajući:

- Do sada smo podržali, u partnerstvu sa Vladom, Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj (SIDA) više od 30 malih i srednjih preduzeća da pređu na modele poslovanja sa niskom emisijom ugljenika i cirkularnom ekonomijom. U ove projekte uloženo je $40 miliona privatnog kapitala i komercijalnih kredita, i 2,5 miliona dolara bespovratnih sredstava.

Podsticaj preduzećima za zelenu tranziciju

Učesnici panela posvećenog finansiranju istakli su da kako bi se podstakao što veći broj preduzeća u pridruživanje zelenoj tranziciji, čime postaju konkurentnija na EU i svetskom tržištu, potrebno je da postoji pravna regulativa koja je podsticajna za zelene investicije. Kompanije treba da imaju pristup raspoloživim fondovima i da dobiju adekvatnu obuku za prelazak na zeleno poslovanje.

Podsetili su i na Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je EU namenila do 9 milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u regionu. Prelazak na zelene modele poslovanja, omogućiće srpskim kompanijama da koriste ova, ali i sredstva drugih međunarodnih finansijskih institucija koje su zeleno poslovanje uvrstile kao jedan od ključnih kriterijuma za odobrenje zajmova i kredita.

Otvarajući ove, nove prilike za zelene poslove i prekvalifikaciju radnika, naročito u energetskom sektoru, neophodno je u Srbiji omogućiti postepen prelaz sa fosilnih na obnovljive izvore energije.

Eksperti su istakli da postoji i niz drugih rešenja koja mogu da ubrzaju Srbiju na putu prelaska ka nisko-ugljeničnom društvu, kao što su pošumljavanje, korišćenje čistijih tehnologija u industrijskoj proizvodnji ali i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja između ostalog podrazumeva smanjenje količine otpada i tretiranje otpada kao resurs.

Kako bi Srbija ostvarila svoju klimatsku ambiciju ključan je transparentan sistem prikupljanja i analize podataka u vezi sa klimom.

Na jednom od panela predstavljeni su rezultati razvoja sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka u oblasti klimatskih promena. Ovaj sistem će omogućiti bolje sakupljanje, dostupnost i razmenu podataka u vezi sa klimatskim promenama između različitih institucija što će pomoći Vladi Srbije da ustanovi gde je potrebno uložiti dodatne napore.

(Espreso / M.L.)