tuga do neba
MOJ BRAT I JA SMO GLADNI! Nikad neću zaboraviti te tužne oči koje me gledaju i mole!
Ja sam gladan.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Iz kafenisanja i neobaveznog razgovora prenula me je ova rečenica. Okrenula sam se i videla dečaka koji stoji pored našeg stola. Nema manje od 12, ni više od 15 godina.
Lepo obučen dečak romske nacionalnosti stajao je pred nama. Ima i jedinstvenu frizuru - izblajhanu kosu u pramenovima. Prepoznatljivo, retko lepo dete.
Njegove oči nikad neću zaboraviti. Gledao me je molećivo, tužno. Za mene - bolno. Ubrzo je nastavio.
- Gladan sam, a i moj brat koji me čeka kod kuće. Da li možete, ako imate para, da mi kupite nešto da jedem? Mislim, ako nemate poverenja da mi date novac, kupite mi vi - kaže on.