MNOGI SRBI SU OVE GREŠKE DEBELO PLATILI: 5 stvari koje morate da ZNATE o Nemačkoj!

Ukoliko nemate iskustva sa Nemačkom, uglavnom mislite da su obaveze i procedure iste širom ove zemlje. Nažalost ovo nije tačno. Nemačka je nastala ujedinjenjem različitih entiteta, a danas je Nemačka zapravo federacija 16 država-pokrajina kao što su na primer Bavarska, Donja Saksonija, Rajna-Palatinat i ostale. Posledica toga su da je svaka od ovih država-pokrajina priča za sebe i to na više nivoa.

Primera radi, svaka od ovih država ima svoju policiju i zakone pa tako nešto npr. može biti legalno u Berlinu, a ilegalno u Bavarskoj. Drugi primer je jezik. Ukoliko osoba iz Hamburga ode za Minhen i priča sa Bavarcem koji priča bavarskim dijalektom, te dve osobe će se veoma teško razumeti, a veoma je moguće da se uopšte neće ni razumeti, piše portal "Nemački kutak".

PROBLEM 1: Nemačka birokratija nije uniformna – razlikuje se od mesta do mesta

Na saveznom nivou, Nemačka pokušava da uspostavi uniformnost na nivou principa, koje svaka država-pokrajina sprovodi na svoj način. Primera radi, ukoliko niste turistički u Nemačkoj, obavezni ste da prijavite svoje prebivalište u roku od 2 nedelje nakon preseljenja. Iako je to svuda obavezno, u svakoj pokrajini, pa čak i unutar pokrajina, institucija u kojoj se to radi može biti različita.

Recimo, ta institucija se u Minhenu zove KVR (Kreisverwaltugnsvreferat), dok se u drugom delu Bavarske, u Nirnbergu, ta institucija zove Einwohneramt. U Berlinu Bürgeramt, u Hamburgu Kundenzentrum, a u nekoj sledećoj pokrajini-državi se zove nekako drugačije. Razumete poentu.

Sad, ovo ne treba da vas obeshrabri jer na Nemačkom kutku možete čitati i učiti o principima. Bitno je da znate da stranci koji se nisu selili unutar Nemačke ovoga zapravo veoma verovatno nisu svesni. Posledica toga je da kada od stranaca dobijate neke informacije proverite o kojoj pokrajini i mestu se radi. Mnogi ljudi nenamerno/nesveno generalizuju, pa će reći „u Nemačkoj je tako“ dok zapravo misle u „u mestu gde se ja nalazim je bilo tako“.

PROBLEM 2: Nemačka birokratija nije uniformna – razlikuje se od osobe do osobe

Pored toga što se birokratija može razlikovati od mesta do mesta, isto tako se može razlikovati od osobe do osobe – preciznije od vize, boravišne i radne dozvole koju neki stranac poseduje plus dodatne osobine te same osobe poput obrazovanja i drugih. Primera radi, koliko vremena treba da prođe da bih dobio neograničenu boravišnu dozvolu u Nemačkoj?

Tačan odgovor je - zavisi. Zavisi od osobe koja pita. Za neke je moguće već nakon 17 meseci da konkurišu, za druge nakon 24 meseca, za treće tek nakon 5 godina, za četvrte nešto četvrto. Dakle, proverite da li imate sličan profil kao osoba koja vam priča o potrebnim uslovima.

PROBLEM 3: ABH nema savetodavnu ulogu

Jedna od glavnih grešaka koje čine stranci u Nemačkoj je da se obraćaju Ausländerbehörde (ABH) odnosno imigracionom za pomoć i savet. Primera radi, ljudi šalju upit da pitaju koji su uslovi za neograničenu boravišnu dozvolu, da li mogu na osnovu svoje radne dozvole da rade neki dodatni ili novi posao koji su našli, itd. Ne treba kinjiti strance za ovo jer i meni kao strancu deluju logično da su oni prava adresa za upite. Nažalost, to nije slučaj. Što je po meni veoma paradoksalno jer je zvanična strategija Vlade Nemačke privlačenje kvalifikovane inostrane radne snage, a institucija sa kojom stranci imaju dodira nema savetodavnu ulogu.

Dakle, problem je da ABH nema savetodavnu ulogu. To znači kada im se obratite, oni nemaju obavezu da vas posavetuju. Npr. možete ih pitati kako da produžite vizu, a oni će vam odgovoriti da viza ne može da se produži. Iako ste zapravo veoma verovatno mislili kako da produžite boravišnu dozvolu, oni će vam reći tačno ono šta ste pitali, a ukoliko je složenije pitanje, dobićete odgovor da pogledate na njihovoj stranici. Za više od toga nisu u obavezi.

Drugi problem, ljudi koji su na dnu piramide u ABH odnosno ljudi sa kojima stranci najčešće imaju kontakt, nisu ljudi sa visokim kvalifikacijama, niti su završili pravo, pa zapravo ni ne znaju mnoge stvari. Tu dolazi do drugog problema. U ABH nije iznenađenje da pitate birokratu nešto i dobijete odgovor „ne može“ ili to „ne postoji“ kada zapravo misle „ne znam da li može“ ili „ ne znam da li to postoji“. Nije ni za isključiti da među birokratama ima i onih koji ne vole strance, pa namerno daju pogrešne informacije. Ukoliko svesno daju pogrešne informacije, to rade usmeno. Zašto usmeno, biće obrazloženo u poslednjem paragrafu teksta.

Naravno, nije sve crno-belo u ABH i može se desiti da naletite na osobu koja će iskreno reći „ne znam“ umesto „ne može“, osoba koja ima znanja i osoba koja će vas dobro posavetovati i pokazati pravi pravac. No, ovo je ipak izuzetak i ne treba da imate ovakva očekivanja od ABH. Na kraju krajeva, ljudi samo rade svoj posao, a u opisu posla im nije da savetuju strance – koliko god to bilo nepovoljno po sve strance.

Ukoliko ne možete ABH da se obratite za pomoć, kome onda možete? Odgovor je advokatima. Imigracionim advokatima. Advokatu je u opisu posla da zna koja prava imate i koji su najbolji sledeći koraci za Vas. Veoma je moguće da jedno „ne može“ koje ste dobili od ABH, će uz pravog advokata zapravo biti „joj vidi, ipak može“.

Možete se posavetovati sa advokatima pa onda sa znanjem ići u ABH, objasniti im stvari i insistirati – što je kod mene bio slučaj za dodatne radne dane pod studentskom boravišnom dozvolom – ili prepustiti advokatu da zastupa vaše interese.

PROBLEM 4: Institucije sistema nemaju savetodavnu ulogu

Kako ABH nema savetodavnu ulogu, tako ni ostale institucije sistema nemaju savetodavnu ulogu. Primera radi, ne možete se obratiti Poreskoj upravi (nem. Finanzamt) da pitate za savet za povraćaj poreza. Preciznije, možete im se obratiti, ali nećete dobiti savet koji ste tražili.

Interese građana i zastupanja interesa građana pred državom je uloga koja je dodeljena savetnicima. Ti savetnici mogu biti razni pravnici i advokati, poreski savetnici i drugi.

Kada sam shvatio da se za pomoć i savet ne obraćate institucijama i o ovome razgovarao sa prijateljem Nemcem, dobio sam odgovor koji je otprilike glasio:

„Što te to čudi? Pa šta misliš, zašto svaka nemačka porodica u proseku ima bar 3 porodična advokata?“

Vremenom sam naučio da pored porodičnih advokata, jedna nemačka porodica uglavnom ima i porodičnog savetnika za finansije i investiranje, savetnika za porez, savetnika za zdravstveno osiguranje i šta sve ne još.

Dakle, kad god vam treba pomoć, najsigurnija adresa na koju možete da se obratite je neki advokat. Nažalost nisu svi advokati sjajni, a i koštaju, te treba biti pažljiv pri odabiru istog. Stekao sam i utisak da birokrate i različite institucije „strahuju“ od advokata, te kada se advokat u vaše ime dopisuje sa institucijama, sve se brže razreši.

PROBLEM 5: Bez papira ništa

Iako nemački političari pričaju godinama o digitalizaciji i novim tehnologijama, od toga za sada nema vajde. Papir je dokaz za sve. Bez papira ništa. Bitnost papira je toliko velika da to ide u apsurdnost. Primera radi, dokaz da blog Nemački kutak postoji je bio odštampani papir na kome se vidi početna stranica bloga.

Dakle, šta god da radite, šta god da pitate, šta god da vam kažu, tražite napismeno. Ukoliko je nešto napismeno, onda se snosi i odgovornost za to. Ukoliko je bilo usmeno, na kraju može da se ispostavi „puj pike ne važi“, „niste to dobro razumeli“, „nikad to nisam rekao“, „nije tako bilo“ ili nešto peto, a Vi da izvučete deblji kraj. Za razliku od npr. SAD, u Nemačkoj šta god da je usmeno rečeno ili dogovoreno, možete da okačite mački o rep pošto ne važi ukoliko ne stoji na papiru.

Neko u ABH vam je rekao da nešto „ne može“, tražite napismeno. Ukoliko odbija da vam izda papir zbog npr. „takav dokaz ne postoji“, „to ne mogu da vam napišem“, „nemamo mi vremena za to“ i slične izgovore, možete poći od pretpostavke da „ne može“ je zapravo „ne znam“. Isto tako, ukoliko vam iz ABH kažu da nešto može, tražite napismeno. Jer ako se ispostavi da ipak ne može, Vaše „iz ABH-a su mi rekli da može“ ne važi ukoliko nemate papir koji to dokazuje.

Glavni način da dobijate „tačnije“ odgovore je da imate pismenu komunikaciju od samog početka. Dakle, umesto da idete u ABH da postavite pitanja, pošaljite im pismo. Eventualno može proći i e-mail, no papir i fizičko pismo imaju veću težinu od e-maila.

Ovaj savet ne važi samo za komunikaciju sa ABH, već sa svim partijama kao npr. sa poslodavcem, stanodavcem, poreskom upravom i drugima. Primera radi, selite se u novi smeštaj, onaj prethodni iz koga ste se iselili ste ostavili čistim, urednim i očuvanim? Tražite pismeni dokaz od stanodavca da ovo potvrdi.

U Nemačkoj se birokratija razlikuje od mesta do mesta što je posledica toga što je danas Nemačka zapravo spoj 16 država-pokrajina od čega svaka ima svoju administrativnu podelu. Pored toga, birokratija i obaveze se razlikuju od osobe do osobe odnosno njene vize, boravišne i radne dozvole, nivoa obrazovanja i drugih faktora. Greška koju stranci prave je da slušaju druge strance bez da provere da li se radi o istoj pokrajini i da li je ta druga osoba sličnog profila. Stranci greše i što očekuju od ABH i drugih institucija sistema pomoć i veruju odgovorima koje dobijaju na usmene upite, a ove institucije zapravo u opisu posla nemaju savetodavnu ulogu. Najsigurniji ste ukoliko imate advokata na vašoj strani. Na kraju, ukoliko nešto nije na papiru, možete ga okačiti mački o rep. Da bi zaštitili sebe, vodite pismenu komunikaciju sa drugim partijama.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)