SLOBODAN IZ PROKUPLJA SE JAVNO ODREKAO SINA: Obećao mu je kuću, ali 1 stvar nije mogao da mu OPROSTI!

Slobodan Veličković iz Prokuplja rešio je da se javno odrekne svog sina iz prvog braka jer je, kako kaže, obećao, ali se potom predomislio i sada neće da čuva polubrata koji je invalid sto odsto i slepa osoba, a koji je Slobodanov sin iz drugog braka.

– Javno se odričem svog sina. Ono što me najviše plaši jeste kako će moj sin iz drugog braka živeti kada supruga i ja preminemo. Zato sam se ranije dogovorio sa sinom iz prvog braka, a razgovarao sam i sa ćerkom iz prvog braka da oni preuzmu brigu o njemu. Zauzvrat, dobijaju kuću od 400 kvadrata i dva stana. U početku je sin hteo, ali sada je rekao da može samo da ga drži u kući. Pa nije on kuče. Čak i psi izlaze u šetnju – objasnio je Slobodan zašto se odlučio na ovaj nepopularan korak, a povod za ovakav epilog bilo je neispunjeno obećanje starijeg sina da će ovog leta voditi brata na more, što nije učinio.

– Dok su bili na moru, objavio je sliku, a ja sam prokomentarisao da se provode „ko ozebao što čeka sunce“. Kada su 19. avgusta došli sa mora, svratili su i pitali me zašto tako komentarišem. Oni su svi moja deca, ali je sin iz drugog braka invalid i zaista mi je bilo krivo što ne žele da mu posvete pažnju i što su mu obećali, on se radovao, a onda ga slagali. Da se razumemo, ja sam hteo da platim sve troškove tog letovanja. Na kraju sam pozvao policiju jer me uznemiravaju, šalju svakakve poruke na mobilni telefon – priča Slobodan.

Inače, Slobodan je prvo rekao da će da se odrekne i ćerke iz prvog braka koja je udata, ali se kasnije predomislio.

– Razmislio sam dobro. Ona nas nikada nije vređala, a i tuđa je to kuća, pa ne odlučuje ona. Zato sam odustao od toga da se odreknem i nje, ali sin sam odlučuje kako će i šta će – objasnio je Slobodan, naglašavajući da mu je najveća briga ko će da se stara o sinu kada njega i supruge više ne bude bilo.

– Decu iz prvog braka sam ja očuvao, sa mojim ocem, jer ih je majka napustila dok su bili mali i otišla dalje. Ćerka je imala tada samo dve i po godine, sin godinu i po. Bilo je to 1974. Ja sam radio u Nemačkoj i tamo sticao, a oni su bili sa mojim ocem u selu. Kasnije sam se oženio, po drugi put i dobio sina. I doskoro, da kažemo, bilo je sve kako-tako normalno. Dešavale su se svađe, čak i oko imovine, neka suđenja. Imanje na selu je pripalo tom starijem sinu, a platio mi je 5.000 evra za plevnju, ostalo mu je poklonjeno, jer se sve to vodilo na mog pokojnog oca – navodi on, ne krijući ogorčenje.

– Želim im svu sreću, ali ne želim više nikad da ih vidim. Ne želim da me više uznemiravaju, a ja ću naći nekog ko će da se stara o mom sinu, a sina iz prvog braka i njegove porodice od ovog momenta se zauvek odričem – zaključio je Veličković.

Bonus video:

(Espreso)