EFRAIM ZUROF STAVIO TAČKU NA SVAKU RASPRAVU O JASENOVCU: U Džeruzalem postu objavio tekst koji GOVORI SVE!

Efraim Zurof, istoričar i direktor Centra Simon Vizental, odlučio je da stavi tačku na raspravu o Jasenovcu koja je počela sramnim tekstom u Džeruzalem postu. On je u istom listu napisao članak koji se bavi rasvetljavanjem nedovoljno poznatih detalja vezanih za Jasenovac.

Prenosimo ovaj tekst:

"Ako se uzme u obzir opšte neznanje o užasima Jasenovca, mislim da bi bilo od pomoći da se u kratkim crtama opiše jedan od njegovih komandanata, kako bi se stekao uvid u vrstu ljudi koji su sagradili ovaj logor i vodili ga.

Dok je distorzija Holokausta bila nekontrolisana u postkomunističkoj istočnoj Evropi decenijama, još od tranzicije od komunizma ka demokratiji, nikad nisam zamišljao da ću se s njom susresti u izraelskim novinama, a nikako u Džeruzalem postu, koji je godinama opširno izveštavao o ovom problemu, i objavljivaoje desetine članaka, kako mojih, tako i drugih, o opasnostima koje ovaj problem predstavlja za budućnost sećanja na Holokaust, istraživanje i edukaciju. Zamislite moje iznenađenje kad sam 15. avgusta pročitao kolumnu na naslovnoj strani drugog dela novina, u kojoj se tvrdi, u suštini, da je samo nekoliko hiljada ljudi ubijeno u zloglasnom hrvatskom koncentracionom logodu Jasenovac. Veoma sam dobro upoznat sa užasima ovog logora, pošto sam veoma aktivno bio uključen, pre više od dve decenije, u omogućivanje izručenja iz Argentine i suđenje u Zagrebu Dinka Šakića, jednog od njegovih komandanata. I, iako je precizan broj Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista koji su tu ubijeni predmet žestoke debate u bivšoj Jugoslaviji, nema sumnje da su Ustaše, hrvatski fašisti koji su sagradili i upravljali logorom, bez pomoći nacista, tu ubili najmanje 100.000 ljudi.

Autor teksta, Dejvid Goldman, identifikovan je kao "australijski pisac i novinar frilenser, i direktor thegoldmanreport.org, sajta za otkrivanje saradnika nacista i nacista koji žive u Australiji". Ovo mi se učinilo veoma sumnjivo, pošto nikad nisam čuo za njega, uprkos tome što sam bio veoma uključen u ubeđivanje australijske vlade da donese zakon o krivičnom gonjenju nacista koji žive tamo, predao sam imena nekoliko stotina osumnjičenih koji su emigrirali u Australiju vlastima, i bio sam u kontaktu sa svim ključnim igračima u ovoj kampanji. Kada sam istražio kod ljudi iz Australije, u jevrejskoj zajednici i političkom životu, o kome je reč, oni nisu znali njegov identitet, ali su uspeli da saznaju da se skoncentrisao isključivo na otkrivanje srpskih saradnika nacista u Australiji, što bi moglo da objasni njegov pokušaj da "opere" zločine Hrvata u Jasenovcu.

Nemam sumnje da bi svako ko bi Džeruzalem postu poslao tekst u kojem se tvrdi da je broju ubijenih u Aušvicu ili bilo kojem od drugih 5 logora smrti u Poljskoj nekoliko hiljada, bio automatski odbijen. Problem u ovom slučaju je što, uprkos ogromnom broju žrtava u Jasenovcu, logor koji je nazvan "Aušvicom Balkana", je malo poznat van regiona, i nema putovanja izraelskih studenata na ovo mesto. Doduše, Džeruzalem post je, zahvaljujući glavnom uredniku Jakovu Kacu, koji je odmah shvatio ozbiljnost greške objavljivanja Goldmanovog članka, i brzo ga je uklonio sa sajta, objavio detaljan i veoma ubedljiv demanti Dejana Ristića, v. d. direktora Muzeja genocida u Beogradu, i profesora Ive Goldstajna, međunarodno priznatog stručnjaka za Jasenovac, čiji magnum opus o logoru je objavljen pre nekoliko godina u Hrvatskoj, i treba da bude objavljen za nekoliko meseci na engleskom, kao i kolumnu pod naslovom "Ne otimajte Holokaust".

Uzimajući u obzir opšte neznanje o užasima Jasenovca, mislim da bi bilo od pomoći da se kratko opište jedan od njegovih komandanata, da se da uvid u to kakvi ljudi su napravili i vodili ovaj logor, i bili odgovorni za mučenje i smrt toliko nevinih Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista. Uspeli smo da pronađemo Dinka Šakića u Santa Tereziti, u Argentini, u koju je pobegao posle Drugog svetskog rata, zloglasnim "pacovskim kanalima", kojima su upravljali austrijski biskup Alojz Hudal i njegov ustaški sveštenik Krunoslav Draganović. Serži Vider, moj kolega u Buenos Airesu, uspeo je da dobije pomoć lokalnog novinara Horhea Kamarase da izvesti o Šakiću na nacionalnoj televiziji. On je imao sledeći razgovor sa bivšim komandantom Jasenovca:

Kamarasa (sedi u Šakićevoj dnevnoj sobi): Kao osoba koja je služila kao komandant koncentracionog logora Jasenovac, kako objašnjavate užasne stvari koje su se tamo desile?

Šakić: Jasenovac je bio kaznenička kolonija i ljudi koji su zatvoreni tamo su zaslužili da budu tamo. Bio je to u stvari radni logor gde su se Jevreji starali sami o sebi. Nismo ni takli nijednog zatvorenika u logoru.

Kamarasa: Ali kako objašnjavate zločine koji se se desili tamo, teror, ubistva?

Šakić: Ljudi su umirali prirodnom smrću. Vladala je epidemija tifusa, na primer, ali nije bilo peći u kojima su ljudi ubijani. Mislim da vi to ne razumete. Pravi problem sa Jasenovcem je taj što nismo mogli da završimo posao. Spavam kao beba. Da mi danas ponude isti posao, prihvatio bih ga.

4. oktobra 1999. Šakić je osuđen zbog odgovornosti za ubistvo najmanje 2.000 ljudi u logoru za vreme nekoliko meseci kad je bio komandant, i osuđen je na maksimalnu kaznu od 20 godina u zatvoru. Umro je u zatvoru pre nego što je odslužio kaznu, i tražio je da bude sahranjen u ustaškoj uniformi. Sveštenik koji je čitao eulogiju rekao je da "iako Dinko Šakić nije poštovao svih 10 zapovesti, bio je uzor za sve Hrvate". Dakle, Šakić je sahranjen, ali podrška ustašama je jaka u Hrvatskoj do danas, kao što svedoče napori onih koji podržavaju ustaše da negiraju zločine počinjene u Jasenovcu i drugim koncentracionoim logorima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koju je stvorila nacistička Nemačka u aprilu 1941. godine. I jedini protivotrov ovim lažima je održavanja pravog narativa o zločinima koje su počinili nacisti i njihovi lokalni pomagači, i da edukujemo što je više ljudi moguće o opasnostima pokreta kao što su nacisti i ustaše."

Bonus video:

(Espreso/Jerusalem Post)