lični stav
NE ŽELIM da patrijarha Pavla proglase ZA SVECA! Kad pročitate moje razloge, nećete želeti ni vi!
Jednostavno je.
Ta praksa je, verujem, decenijama u srpskim svetkovinama, pa je bila ukorenjena i za vreme patrijarha Pavla.
E sad tu postoje dve strane: jedna - da nije znao šta se dešava u srpskim crkvama (što opet nije pohvalno i vrlo je diskutabilno), i druga, zbog koje nastaje ovaj tekst... Da je znao!
A to mi ježi kosu na glavi!
Sveveliko obožavanja njegovog lika uglavnom se svodi na nošenje starih cipela i vožnju tramvajem. Vrlo pojednostavljena, mučenička slika. OK, ajmo sad udarite hejt, ali znam mnogo ljudi koji nose stare, probušene cipele i voze se tramvajem (bez markice), pa im niko ne nameće oreol iznad glave, iako s 10 prstiju hrane svoje porodice, krivljeći kičmu gde i kako stignu.
I šta sad: on je išao tramvajem, ali nije sprečio one budžovane crkvene da se vozaju u mečkama, koje su mogle da nahrane neka gladna usta, vaša gladna usta, koja jedva čekaju da me proglase za jeretika za tastaturom!
Njegov život i rad sigurno zaslužuju poštovanje, ali svetac?! Ma daj! Ne u mojoj crkvi, ne u mojoj glavi! Jer ja sad pričam o njegovom potencijalnom grehu, a vi ga ne možete sasvim osporiti!
I šta imamo? Oreol, ali sa senkom!