VAKCINE MOGU IZAZVATI SUPERIMUNITET: Naučnici otkrivaju šta to znači

Vakcina protiv bolesti COVID-19 kod osoba koje su preležale zarazu koronavirusom SARS može izazvati superimunitet. Uprkos tome što je reč o zarazi koja se pojavila još 2002. Ovo je jedna od glavnih tema vodećih svetskih naučnih časopisa poput Sciencea ili Naturea. Pronađeno je da se imuni sistem tih osoba nakon vakcinacije uspešno bori protiv različitih varijanti novog koronavirusa SARS-CoV-2, kao i srodnih koronavirusa pronađenih kod šišmiša ili školjki. Reč je o studiji koju su u The New England Journal of Medicine objavili singapurski stručnjaci, a rezultati tog istraživanja bude nadu u mogućnost da se razviju takve vakcine koje bi mogle štititi od svih varijanti SARS-CoV-2, kao i drugih koronavirusa koji bi mogli biti izvor nekih budućih pandemija.

SARS i SARS-CoV-2 spadaju u istu grupu virusa, gde su još i drugi slični virusi kakvi se pronalaze kod šišmiša i školjki. Takvi virusi, poznato je, koriste protein šiljastog nastavka kako bi se povezali s ACE2 receptorom na membrani stanica domaćina da bi na taj način ušli u stanicu. I SARS i SARS-CoV-2 mogu preći sa životinje na čoveka. SARS nije izazvao pandemiju, ali se svejedno proširio na 29 zemalja. A govorimo o razmaku manjem od 20 godina, od izbijanja epidemije SARS-a do pandemije SARSom-CoV-2. Nameće se jasan zaključak kako ova grupa virusa ima potencijal izazivanja širokih zaraza pa na njih svakako treba obratiti pažnju. Linfa Wang, virusolog na medicinskom fakultetu Duke-NUS u Singapuru potražio je osobe koje su prebolele SARS kako bi video nudi li im to preboljenje zaštitu od SARS-CoV-2. Otkrio je da i dalje imaju antitela koja blokiraju SARS, no ista antitela nisu imala uticaj i na SARS-CoV-2, što je bilo začuđujuće jer se radi o srodnim virusima. No, nakon vakcinisanja Pfizer/BioNTechovim vakcinama situacija se drastično promenila – organizam tih osoba proizveo je velike količine antitela učinkovitih protiv oba virusa i to već nakon samo prve doze vakcine. Uz to, pronađena su antitela protiv tri prevladavajuće varijante virusa SARS-CoV-2, alfa, beta i delta te protiv pet koronavirusa pronađenih u šišmišima i školjkama. Takav imunološki odgovor nije zabeležen kod bilo koga vakcinisanog s dve doze bilo koje od postojećih vakcina. U studiji se sugeriše kako se takav odgovor dešava jer vakcina na neki način podseća imunosustav na delove virusa SARS koji su prisutni i kod virusa SARS-CoV-2 te verovatno i kod mnogih drugih sarbecovirusa. Vakcina koja bi bila široko efikasna protiv sarbecovirusa mogla bi se primenjivati na stanovništvu visokorizičnih područja koja nastanjuju životinje kod kojih oni mogu biti prisutni, čime bi se ograničilo potencijalno širenje tih virusa na ljude. Iznesena je u analizama studije i zanimljiva zamisao oko treće doze, a to je da bi ona mogla biti korisna ako bi omogućavala imunitet protiv virusa SARS, čime bi se možda postigao sličan, tako snažan, imunoodgovor. I zaista se, po Wangovim rečima, rade takva preliminarna istraživanja na miševima. No, ova ipak manja studija ne daje odgovor na pitanje koji to delovi koronavirusa podstiču takav široki imunološki odgovor, a što je ključno pitanje u kontekstu razvoja vakcina kojim bi se takav odgovor postizao. Ako bi to bili delovi koji ne bi bili prisutni samo kod sarbecovirusa, nego kod svih koronavirusa, tada bi to predstavljalo potencijal za stvaranje vakcina protiv svakog koronavirusa. Ideja o univerzalnoj vakcini nije nova, ona se već razvija s određenim uspesima u laboratorijskim istraživanjima i to s efektima vrlo sličnim opisanom.

(Espreso / Večernji.hr)