MUŠKARCI SU SLABIJI PRED KORONOM, NAJČEŠĆE NI NEMAJU PRIDRUŽENE BOLESTI: Srpski lekari o statistici

Slika iz kovid-bolnice u Batajnici gde su u bolesničkim posteljama, kako je za "Novosti" rekla direktorka dr Tatjana Adžić Vukičević, u većini muškarci mlađi od 40 godina, koji su ranije bili potpuno zdravi, mogla bi, možda, da bude još jedan pokazatelj da kovid 19 teže pogađa mušku populaciju.

Ta "teza" provlači se od samog početka pandemije, ali nauka, iako globalna statistika pokazuje da je među preminulima od kovida više muškaraca nego žena, još nema definitivan odgovor zašto je to tako.

Doktorka Adžić Vukičević u praksi, ipak, primećuje da su pogoršanja izuzetno teška i neočekivana i da u ovoj fazi epidemije, za razliku od žena koje ovde dolaze sa različitim pratećim oboljenjima, hospitalizovani muškarci u najvećem broju slučajeva nemaju prethodne bolesti.

Primarijus dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, koja od početka pandemije pažljivo prati sve naučne studije, kaže, za "Novosti", da slika iz "Batajnice" može da bude samo trenutna percepcija. Ali, i "deo mozaika" o eventualno različitim formata i tokovima kovida među polovima, koji tek treba na globalnom nivou da se sastavi.

- Za to je potrebna ozbiljna epidemiološko-statistička studija na velikom broju kovid slučajeva da bi se videlo da li je neko podložniji težim oblicima kovida i zašto - kaže dr Radosavljević.

Profesor Dušan Popadić, imunolog i član Nacionalnog tela za imunizaciju, kaže da kod raznih bolesti postoji polni dimorfizam, odnosno razlike u učestalosti javljanja i kliničke slike iste bolesti kod muškaraca i žena, ali za situaciju kakva je trenutno u "Batajnici" nema naučno objašnjenje:

- Meni lično je to neobično. Očekivalo bi se da žene imaju težu kliničku sliku kovida, jer češće imaju zapaljenske bolesti posredovane imunskim odgovorom - kaže prof. Popadić za "Novosti".

I svetska statistika potvrđuje da jači pol češće podleže ovoj bolesti. Razlozi se traže u dva smera: medicinskom, gde se ispituje i uloga hormona. Zahvaljujući estrogenu imuni sistem žena generalno bolje reaguje na virusne infekcije, što je dokazano i na primeru drugih virusnih oboljenja.

Ne zanemaruju se ni obrasci socijalnog ponašanja: muškarci manje brinu za zdravlje, češće prisustvuju velikim skupovima, a veća količina udahnutog virusa vodi u težu formu bolesti, od koje jači pol definitivno više umire. U 95 zemalja prijavljeno je da je mortalitet od kovida 1,35 prema 1, u korist žena.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)