EVO ZAŠTO JE RAVANICA GLAVNA LAZAREVA ZADUŽBINA! Kažu da se pored kivota dešavaju mnoga isceljenja! (FOTO)

U podnožju Kučajskih planina kod mesta Senje, u blizini Ćuprije nalazi se manastir Ravanica. Sazidao ga je knez Lazar između sedamdesetih i osamdesetih godina 14. veka.

Knez Lazar izdao je povelju u kojoj je objasnio zašto je podignuta njegova zadužbina, manastir Ravanica. Povelja je sačuvana u samo dva prepisa. Po jednom od njih on se zahvalio Bogu za sve što je imao, ali i za to što je mogao da vodi svoj narod.

Manastir je nekoliko puta preživeo napade i spaljivan je. Knez Lazar je stradao u Kosovskom boju, a nakon toga je Ravanica postala meta turskih napadača. Ipak, glavna crkva nije bila oskrnavljena, ali su iz nje uzete mnoge relikvije.

Težak period za ovaj manastir bio je i neposredno pre Velike seobe srba 1609. godine, kada je neprestano paljen i rušen, a mnogi monasi su odlučili da krenu za patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i ponesu mošti kneza Lazara. Kada su preostali monasi stigli na Frušku goru i ostali u manastiru Vrdnik, on je dobio i drugo ime, Mala Ravanica. Mošti kneza Lazara su tek 1989. godine vraćene u njegovu zadužbinu.

Tokom 18. veka ovaj manastir postaje sedište brata kapetana Koče, koji je vodio važnu bitku protiv turske vlasti. Kad je buna ugašena Turci odlučuju da se osvete svim pobunjenicima uništavajući njihove svetinje. Ravanicu su kasnije obnavljali mnogi vredni Srbi, pa je zabeleženo da je manastir obnavljan za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.

Međutim, to i dalje nije kraj nevolja koje su zadesile ovaj manastir. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata okupatori su uništili sve što je ostalo od zadužbine kneza Lazara. Sve do 20. veka manastir nije značajno obnavljan, a tada je došlo do kompletne rekonstrukcije i restauracije.

Arhitektura manastira

Potokupolna građevina je građena u Moravskom stilu, a prilikom gradnje korišćeni su kamen, cigla, a svi prozori sastoje se iz dva dela. Manastir odlikuju i bogati ukrasi, dok su ornamenti većinom ukrašeni elementima iz prirode.

Sačuvane su samo tri kule i jedan deo severnog bedema, a u pojedinim spisima se navodi da je manastir imao čak sedam kula. Sigurno je da su u vreme izgradnje manastira bili potrebni snažni bedemi koji će ga štititi.

Ikonostas potiče iz 19. veka, a životopis je slabo očuvan. Međutim, još uvek je moguće uočiti kompozicije cara Lazara, carice Milice i njihove dece. Freske se mogu videti još uvek na kupolama i na zapadnom delu, kao i na stubovima. U crkvi su takođe i posmrtni ostaci prepodobnog Romila Ravaničkog.

Igumanija i monahinje

1946. godine manastir postaje ženski, na čijem čelu se nalazi igumanija. Trenutno je to igumanija Marija Čeperković, koja zajedno sa ostalim monahinjama pravi različite meleme i tinkture, kako bi pomogla bolesnim ljudima. Posebno je na dobrom glasu mati Zinovija, koja spravlja lekovite preparate i za najteže bolesti.

Kako se u manastiru nalaze mošti kneza Lazara česti su slučajevi isceljivanja kraj njegovog kivota. Mnogi su se izlečili od raznih bolesti, a postoji nekoliko javnih iskaza o tome.

Ukoliko vas zanima nešto više o zadužbini kneza Lazara Hrebeljanovića predlažemo da posetite Ravanicu i sami se uverite u spokoj koji vam pruža ova svetinja. Osetite duh tadašnjeg vremena i zamislite ko je sve kročio tom zemljom i vreme provodio unutar tih zidina, počev od srednjovekovnog srpskog vladara.

(Espreso)