EKSPLOZIJA POLNIH BOLESTI U NAŠOJ ZEMLJI, NE ZAOSTAJEMO MNOGO ZA EVROPOM I SAD: Evo šta Srbi najviše "ZAKAČE"

Kada uzmemo u obzir navode domaćih stručnjaka, koji prijavljuju naglu ekspanziju “modernih” polnih bolesti u Srbiji poslednjih godina, pri čemu prvo mesto zauzimaju kondilomi (genitalne bradavice), a zatim hlamidija, koja je često udružena sa mikoplazmom i ureaplazmom, nije teško poverovati da ne zaostajemo mnogo za Evropom i Amerikom.

Nemoguće je napraviti preciznu statistiku koliko je zaraženih od polno prenosivih infekcija, ali je sajt "polnebolesti.com" napravio dobro poređenje rezultata pre par godina.

Naime, s obzirom da u Americi živi oko 305 miliona ljudi u ovom trenutku, lako zaključujemo da je procentualno 21.3% Amerikanaca (ali mnogo veći procenat seksualno aktivne populacije!) oboleo od neke polno prenosive infekcije. S obzirom da popis stanovništva iz 2002. godine pokazuje da Srbija broji oko 7.5 miliona stanovnika, onda ako pretpostavimo da je u Srbiji zaražen isti procenat stanovništva, dakle 21.3% (što naravno ne mora da bude istina) dolazimo do moguće brojke od oko 1.6 miliona zaraženih polnim bolestima u Srbiji.

Logično, najugroženiji su mladi i to oni između 16 i 26 godina, pre svega zbog češćeg menjanja seksualnih partnera, ali i zbog upotrebe droge i alkohola, koji utiču i na smanjenje opreznosti pred seksualni odnos.

Siromaštvo, neorganizovano zdravstvo i loša edukacija svakako doprinose da broj obolelih od polnih bolesti svakodnevno raste. Mnogi ni ne znaju da su zaraženi jer nemaju simptome ili odlažu posetu lekaru jer smatraju kako oni ne mogu da boluju od veneričnih bolesti. Srbija je i dalje zaostala po tom pitanju jer je mnoge sramota da priznaju roditeljima, partneru, ali i sami sebi. Sa druge strane, nemaju strpljenja da prolaze put od lekara opšte prakse koji bi im samo dao recept, do specijaliste, zakazivanja, čekanja i dijagnoze.

Kašnjenje, gužve, sumanuti hodnici, neljubazne sestre, drski doktori koji nemaju vremena za vaš problem jer niste težak slučaj već "samo" imate hlamidiju. Otkačiće vas brzinom svetlosti jer ste vi stoti po redu danas sa simptomima gonoreje. Sve to stvara lošu atmosferu, odbojnost pacijenata i izbegavanje odlaska lekaru.

Zato je mnogo lakše otići kod privatnika koji će vam odmah uraditi sve potrebne testove u prijatnom ambijentu i veoma ljubazno. Da treba naglasiti ljubazno jer ako ste bar jednom išli u državne ustanove, znate o čemu pričamo.

Ipak, caka je u ceni naravno.

Običan ginekološki pregled košta od 4500-5000 dinara. Ako na to dodate ultrazvučni pregled, to je 6000 dinara. Bris na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu koje su veoma zastupljene u Srbiji košta od 4500- 5000 dinara. PSR test na hlamidiju koji se radi posebnom DNK metodom i daje najtačnije rezultate je 7500 dinara. Nije vam dobro od same pomisli zar ne? Mnogi ne mogu da izdvoje ovoliki novac za testove, pa piju antibiotike na svoju ruku za koje su uglavnom čuli preko foruma. Malo dovicina i misle da su rešili problem, a rezistencija samo raste. I onda ste u velikom problemu.

Profesor Dr Đorđije Karadaglić iz ordinacije za kožne i polne bolesti "Prof. Karadaglić" kaže kako je broj zaraženih od polnih bolesti u stalnom porastu.

- Broj obolelih od polno prenosivih infekcija je stalnom porastu iz godine u godinu. Pacijenti koji mi dolaze najčešće boluju od hlamidije, mikoplazme, ureplazme i trihomonasa.

Zaraženi su najčešće uzrasta od 18-26 godina, oba pola, a polne bolesti i dalje predstavljaju tabu za neke ljude, tvrdi Dr Karadaglić i dodaje:

- Ima mnogo stidljivih ljudi koji zaziru od lekara i polnih bolesti. Dolaze mi i pacijenti koji imaju kondilome kod anusa i nije im svejedno, ali to svakako ne znači da su oni homoseksualci.

Dr Svetlana Minić iz ordinacije "Dr Bojić" kaže kako ima dosta pacijenata koji boluju od polno prenosivih infekcija i da najčešće dolaze sa hlamidijom, gonorejom, šugom, ali i sifilisom.

- Dolaze mi pacijenti sa dosta različitim polnim bolestima, ima ih mladih i starih, ali je uglavnom u pitanju mlađa populacija koja se ne čuva.

Prevencija je svakako na prvom mestu, ali ako se pacijent ipak zarazi potrebno je što pre reagovati. Ipak, zbog velikih procedura, čekanja, dalekih zakazivanja, neljbaznosti, pacijenti odustaju ili odlažu odlazak lekaru.

Neki koji su u boljoj materijalnoj situaciji, odlaze na privatne klinike, a drugi čekaju i "gube vreme", a ne shvataju da veliki broj ovakvih infekcija vodi ka sterilitetu.

(J.J)