POSETILI SMO MANASTIR RALETINAC! Poznata su ISCELJENJA upravo TU, na grobu SVETE RALETINE! (FOTO)

Ukoliko planirate posetu Rekovcu ili vas put dovede u ovaj deo Šumadije potrudite se da posetite i manastir Raletinac. Pored prelepog izgleda, uređenog dvorišta i monahinja koje će vam pomoći da se osećate kao kod kuće bićete oduševljeni istorijom i predanjima koja se vezuju za manastir.

Ekipa Espresa je odlučila da ga poseti i prenese vam delić mira i tišine koji vam sigurno nedostaju u svakodnevnom životu. Manastir Raletinac pripada Eparhiji Šumadijskoj i nalazi se nedaleko od sela Velikih Pčelica kod Rekovca.

- Manastir Raletinac je nastao u 15. veku. To je zapravo po usmenom predanju, nikakvi pisani dokumenti, niti istorijski materijali o tome ne postoje. Postoje dve varijante o tome kako je nastao. Jedna varijanta je da je nastao kao isposnica manastira Denkovca u vreme despotovine, a druga je da je zadužbina jedne od tri sestre, Raletine, po kojoj se manastir i zove. Tri devojke, visokog roda, koje su se sakrile u ovaj levački kraj nakon pogibije njihovog oca, bogatog plemića, koji je poginuo u ratu na Kosovu polju. Sestre su se zvale Raletina, Dena i Sara i po njima se zovu njihovi manastiri. Mošti sve tri sestre se nalaze u njihovim matičnim manastirima. Kod nas se mošti Raletine nalaze u prvom delu crkve. Zalebežena su isceljenja koja su se dogodila na njenoj grobnici. Ljudi tu kleknu i mole se, najšečće se mole za zdravlje i isceljeni su bolesni ljudi, mala deca koja još nisu progovorila i rešeni su problemi sa mladim bračnim parovima, koji ne mogu da dobiju dete. Dosta se beba rodilo ovde - priča monahinja manastira.

Sveta Raletina je prva ktitorka ovog skromnog manastira. Drugi ktitor je bogati trgovac iz obližnjeg sela Velike Pčelice, Jovan Rakić. On je na temeljima stare svetinje sazidao crkvu, tj. prvi deo crkve 1870. godine. 1977. godine je dozidana priprata.

- Naš hram je posvećen apostolima Petru i Pavlu i ženski je manastir, ali je pre toga bio muški manastir. Prvi ga je obnovio otac Gavrilo, on je došao ovde 1947. godine i tu je proveo narednih 48 godina, tu je bila velika i monaška škola. Otac Gavrilo je značajan za ovaj manastir, napisao je knjigu "Poučni primeri". Misionario je po bivšoj Jugoslaviji i napisao je knjigu o tome šta se ljudima dešavalo. Oca Gavrila je rukopolagao u jeromonaški čin sveti vladika Nikolaj Velimirović. Ava Justin je rekao da nikada nije izašla poučnija knjiga za srpski narod od "Poučnih primera". Otac Mojsije je kasnije bio iguman Hilandarski, a ovde je zamonašen. Treći ktitor manastira je Borislav Jelić - objašnjava monahinja.

Raletinac je postao ženski manastir 1961. godine, kada je u njega došla igumanija Haritina, a dotadašnji iguman, Gavrilo ostaje duhovnik sve do 1995. godine, kada se upokojio. Sadašnja igumanija, mati Evgenija došla je u manastir 1963. godine, a postala je igumanija 2005. godine.

Iako ne postoje pisani dokumenti o istoriji manastira u njemu postoji grobnica Svete Raletine, jedne od tri sestre. Verovanje se prenosilo sa kolena na koleno, a predanje i danas živi u ovim krajevima, da je ovaj manastir posvećen upravo ovoj sestri.

- Mati Paraskevi se javila sveta Raletina. Ona ju je jedina videla i Raletina je rekla: Ja sam ta devojka koja ovde leži. Kaže da je velika svetlost obasjala crkvu u tom trenutku. Nema nikakvih istorijskih podataka o tome. Imamo i sliku tri sestre u našoj trpezariji. Mošti Svete Raletine su kod nas u grobnici, dok su mošti svete Sare i Dene izvađene u kivote da mogu da se otvore i da se vide. Otac Gavrilo došao je na ideju da se mošti svete Raletine takođe izvade, međutim radnici koji su kopali su rekli da su im se potpuno ukočile ruke dok su kopali i odustali smo. Otac Gavrilo je to shvatio kao poruku da ipak Sveta Raletina želi da ostane u grobnici - dodaje monahinja.

Ispred manastira nalazi se česma za čiju vodu se veruje da ima isceliteljske moći. Urađena je 2004. godine i posvećena Apostolima Petru i Pavlu i Sv. Nikoli. Dobrotvor je bio Milorad Jevremović iz sela Velike Pčelice, koji je sa vrednim narodom uredio prostor oko česme.

- Mnogi ljudi kažu da im je bolje, umivali su oči pa su bolje videli, neki kažu da su im bolji bubrezi. Voda je svakako sveta, jer su mnogi rekli da im je bolje, ali po veri našoj nam Bog daje, pa su možda oni verovali da je lekovita pa im se to ispunilo. Svakako je zdrava voda i dolaze mnogi iz Kragujevca i Jagodine i zahvataju vodu sa te česme - završava monahinja.

Ukoliko i dalje razmišljate da li da posetite ovaj manastir, verujte da se spokoj ne može preneti putem ekrana. Potrebno je sami da dođete ovde, kako biste osetili sve što se rečima ne može preneti. Svaki manastir je jedinstven, a svaki čovek svetinju oseća na svoj način, u srcu.

(Espreso)