KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD DIMA IZ VINČE? Čuvena pulmološkinja otkrila šta treba da radimo da sačuvamo PLUĆA!

Prvi nivo zaštite je obična maske, ali to samo da ublaži efekte dima. Drugi nivo su nano maske, one štite od PM čestica 2,5 i 10, a treći nivo su gas maske za furane i dioksine, čiji se nivo koncentracije u vazduhu inače ne meri.

Ovako na pitanje, kako da se zaštitimo kad se rasplamsa požar na deponiji u Vinči, a što je čest slučaj, da bi se zaštitili od udisanja svih izuzetno opasnih isparenja koji se prošire na ceo Beograd, odgovara doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog.

Otkako se zapalila deponija u Vinči, a dim koji se sa nje širi preplavljuje čitavu teritoriju Beograda, mnogi sugrađani su s pravom zabrinuti za svoje zdravlje.

Kako je za "Beograd na Blic" rekla doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog, ljudi koji imaju probleme sa respiratornim organima, kao i srčani bolesnici, ali i zdravi u višestrukom su riziku.

Kako je doktorka Radosavljević objasnila, ljudi koji su astmatičari ili boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća, kada budu izloženi ovakvim situacijama kakva je požar kod Vinče sa kog se dim širi putem vetra, pod uticajem su respiratornih iritanasa, PM čestica, ali i supstanci koje se pojavljuju pri paljenju plastike i gume, a za njih je to posebno rizično.

- Prvo što utiče na ljude, to su ti respiratorni iritansi u koje spadaju azot monoksid, sumpor dioksid, koji nadražuju oči, nos, udišu se, pa direktno mogu dovesti do pogoršanja situacije sa astmom i sa bronhitisom. Još uvek nije krenula ambrozija, pa da to možemo pripisati tome - rekla je sagovornica "Beograda na Blic".

Kako smo saznali od pulmološkinje Radosavljević, pojava respiratornih iritanasa je prva posledica tog dima koji se širi.

Utiče loše i na osobe sa bolestima srca

- Taj deo aerozagađenja, gde još ima ozona, teških metala, može loše da utiče na ljude koji imaju i hronične srčane bolesti. Drugi talas, to su te PM čestice, 2,5 i 10, koje se oslobađaju, ali najgore i najmanje vidljivo pošto se ne meri, to su furani i dioksini, supstance koje se javljaju kad palite plastiku ili gumu - nabrojala je doktorka posledice požara deponije u Vinči.

Nevidljive supstance od kojih su pravljeni bojni otrovi

Kako je Radosavljevićeva dodala, od furana i dioksina su pravljeni bojni otrovi u Prvom svetskom ratu, a definitivno je dokazana njihova toksičnost. Ne samo preko disajnih organa, objasnila je pulmološkinja, nego i preko kože mogu da pređu.

- Karcinogenost je takođe dokazana. Njihova koncentracija se, nažalost, ne meri, ali je izvesno da je jako povećana jer se oni oslobađaju svuda tamo gde gori plastika, delovi guma, a toga sigurno ima na deponiji. To je treći talas koji je najopasniji, jer mi ne znamo njihovu koncentraciju pošto se oni ne mere - rekla je doktorka u razgovoru za "Beograd na Blic".

Kako je "Blic" već pisao, materijali koji se oslobađaju i isparavaju zajedno sa toplim gasovima koji izbijaju iz deponije ponekad i vrlo opasni po ljudsko zdravlje.

U razgovoru za "Blic", bivši dekan Hemijskog fakulteta Ivan Gržetić, naveo je da se unutar pomenutih gasova nalaze brojne kancerogene i supstance opasne po ljudsko zdravlje. Koncentracije tih opasnih supstanci mere se na specijalnim uređajima koje Srbija nema.

- Može da bude i teških metala i opasnih organskih supstanci i mnoge od njih mi zaista pratimo, ali ima pojedinih i specifičnih za koje nismo spremni - objasnio je bivši dekan Hemijskog fakulteta.

I zdravi ljudi su ugroženi

Respiratorni iritansi utiču i na zdrave ljude, po rečima pulmološkinje.

- Možete biti potpuno zdravi, ali ako ste u blizini požara, ali i ako ste na udaru talasa koji vetar nosi sa mesta velikih požara kao što je ovaj u Vinči, vi to osećate. Vas peku oči, zatvara vam se nos, možete da osetite i gušenje, čak i da ste potpuno zdravi - rekla je doktorka Radosavljević, dodajući da sve ove supstance, i PM 10 i 2,5 čestice, ulaze u najsitnije delove pluća.

Kako je objasnila, te supstance mogu izazivati oštećenja, koja mogu dovesti do kardioloških bolesti, čak i do razvoja šloga, a, s druge strane, i oni se ponašaju kao karcinogene materije. Sa više strana je zdravlje ugroženo u ovakvim situacijama.

Za nešto pomažu samo gas maske

Maske koje nosimo radi prevencije širenja korona virusa, kako je dodala, mogu da nas zaštite samo od respiratornih iritanasa, ali ne i od pm čestica, furana i dioksina.

- Protiv furana i dioksina pomažu samo gas maske koje su nošene u Prvom svetskom ratu - zaključila je doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog.

Obavestiti građane na vreme

Ono što je jako važno, ukazala je doktorka Tatjana Radosavljević, jeste da sve pomenuto mora na vreme da se meri i da se obaveste građani kada se tako nešto desi.

- Mi nemamo mnogo izbora, ali bi bilo dobro da kad sve krene da se javnost tada upozori, da bi ljudi mogli odmah da reaguju, a ne da se zatvaraju prozori kad je već krenuo talas i kad je dva dana gorelo, pa tek onda preko društvenih mreža se saznalo šta se dešava u Vinči. Tim pre što je Vinča deponija u kojoj tinja taj požar već dve godine. Nema pravih požara, ali se dešavaju te hemijske reakcije, stvara se metan, zbog toga što tamo đubre se naslaže i onda je to tako - ukazala je doktorka, specijalista za plućne bolesti.

Da veliku opasnost predstavlja i činjenica da deponija u Vinči uglavnom tinja slaže se i profesor na Hemijskom fakultetu Branimir Jovančićević, koji ukazuje da građani ne znaju od čega da se štite i na koji način.

- Možemo samo da pretpostavimo da je to štetno čim primećujemo tako drastičnu fizičku promenu vazduha koji udišemo - rekao je Jovančićević za "Blic".

Kako je objasnio profesor Hemijskog fakulteta, u uslovima tinjanja dolazi do formiranja različitih izuzetno kancerogenih supstanci.

Ekološka katastrofa u najavi

S druge strane, kako je istakla Radosavljevićeva, vazduh nije jedini koji trpi zbog gasova, te ne treba zaboraviti da zagađenje odlazi u Dunav, da odlazi u zemlju, da se preko biljaka i svega ostalog vraća, da smo ugroženi sa mnogo strana i da imamo ekološku katastrofu u najavi.

- Pitanje je koliko se dugo to već dešava. Mi ne možemo da primetimo pm 10 i pm 2,5 čestice, ali primećujemo gasove, respiratorne iritanse, smrad, ponovo se Beogradom širi smrad stajskog đubriva, koji se svakog leta širi ponovo. Prosto, nemate šta da udahnete niti možete da provetrite. Ovo su situacije kada, ukoliko je to moguće, a najčešće nije, treba što manje izlaziti napolje i što ređe provetravati - tim pre što nemate podatke o tome koliko je zapravo furana i dioksina, jer se to uošte ne meri kod nas - rekla je doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog.

Astmatičari i hronični bolesnici da se jave lekaru radi pojačanja terapije

Kako je ponovila, nažalost, pojedinci ne mogu da utiču mnogo i nemaju mnogo načina da se zaštite.

- Mi ponovo čekamo da se javi vetar koji će da odnese aerozagađenje i dim na drugu stranu, i praktično sami ne možemo nikako drugačije da se organizujemo nego što već jesmo. Astmatičari će, naravno, obratiti pažnju ako se pojačaju tegobe, pa će se javiti lekaru da pojačaju terapiju, kao i ostali hronični bolesnici. Zdravi ne bi trebalo da izlaze napolje, ali to je nemoguće, ljudi rade, život mora da traje. Da se ovo nije desilo, ljudi su u očekivanju ambrozije, svaki čas i ona treba da krene, ali još nije krenula i pojedinac ništa ne može da uradi osim, ukoliko je bolestan, da prati svoju bolest i da mu se da još jača terapija - rekla je doktorka Radosavljević.

(Espreso/Blic)