LJUDSKO TELO SE POSLE SMRTI BRZO RASPADA, ALI JE JEDAN DEO SKORO VEČAN: Možete li da pogodite koji?

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već posvuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduva i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju propadati oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseoika i počnu odumirati, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sastav više ne može sadržavati gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučnog mehura koji sadržavi žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne žile, a gvožđe koje je u njima počinje oksidirati.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže stanice na okupu razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu. Đikić: 'Dok god bude oko 40-50 % necepljenih među njima će se širiti nove varijante' .

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tekućine i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, no nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako celo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna tvar, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah. Zanimljiva činjenica jest da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Bonus video:

(Espreso/Večernji)