ISPOVEST BEOGRAĐANKE IZ NORVEŠKE: Ovde nije raj, a evo i zašto je to tako!

Beograđanka Tanja Popović (35), koja radi kao recepcioner u jednom manjem norveškom gradu, došla je u ovu zemlju 1999, neposredno pre bombardovanja Srbije jer je njena majka tamo našla posao. Za sajt Klikdoposla ispričala je kako je tamo nekada živela, a kako sada žive ona i njenaporodica, kao i na kakve sve pogodnosti i dalje možete da računate kada su u pitanju studiranje, nalaženje posla, zdravstvena zaštita i socijalna pomoć.

- Kada uporediš život u Srbiji i Norveškoj, tamo je svakako bolji, jer imaš sigurnost. Međutim, kada uporedim 1999. godinu sa 2016, mogu da kažem da je ranije bilo mnogo lakše naći posao, i cene su bile drastično niže. Naprimer, moj prvi posao je bio da čistim u lokalnoj bolnici. Došla sam na razgovor za posao i rekli su mi: "Počinjete sutra". Imala sam boravišnu vizu, svakog meseca su mi produžavali ugovor, i nije bilo nikakvih problema. Sada, iako imam državljanstvo, sve je teže doći do posla. Zapošljavaju tinejdžere ili imigrante koji rade za minimalac - priča Tanja.

- Školovanje je skoro besplatno - jedan semestar košta oko 50 evra, jedino što knjige kupuješ sam. Imaš povlastice i kao privatni student, a finansiraš se delom putem kredita, a delom od bespovratnih sredstava koja dobijaš od države. Stranim studentima nude stipendije i kredite koje ne moraju da vrate ukoliko se vrate u zemlju porekla. Ja sam u Norveškoj završila višu stručnu školu za turizam i godinu dana menadžmenta, a bilo mi je teže da nađem posao nego dok nisam imala diplomu. Meni je ta škola pomogla da se integrišem u norveško društvo, ali što se gradiva tiče, to je nivo srpske srednje škole, veoma lagano.