reakcija na čestitku!
Pismo Srpkinje sa sela Aleksandru Vulinu nateralo nas je da se zamislimo! Ne čestitaj mi, nemaš na čemu! (FOTO)
Ovo je pismo Dragane Đapić i njen odgovor gospodinu Vulinu. Njen odgovor odlično odslikava kakav je položaj žena na selu.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
- Poštovane drugarice iz Pokreta socijalista, hvala na čestitki povodom Dana žena iz ruralnih područja. Prihvatam dobru nameru i moram priznati, bilo mi je toplo oko srca kada sam videla to "drugarice". Međutim, želim da vas obavestim da seoske žene više ne postoje. Ono što je vaš predsednik video pre neki dan u Zrenjaninu, obilazeći Sajam stvaralaštva seoskih žena, samo su naše bake i pokoja devojka koja nije uspela da napusti selo, ne svojom voljom.
Seoske žene iz mog kraja su fabričke radnice koje rade po halama koje rade po halama koje se zimi greju, a leti ne hlade, za 23 000 dinara. Ili u hladnjačama u kojima im je satnica 150 dinara, sedam dana nedeljno; ako imaju više od pet dana mesečno odsustva, stanica im je 120 dinara. Nema vikenda. Nema neradne nedelje kad seoska žena u svojoj kući napravi ručak, od žute supe do sitnih kolačića. Ili rade kod Kineza dvokratno, neosigurane, za (ne karikiram) 10.000 dinara mesečno.
One ne rade nedeljom. Možda one nedeljom prave žutu supu. Petnaest godina sam vodila evidenciju o broju rođenih i broju umrlih u mom selu, koje sad ima 4.000 stanovnika. To sam radila za potrebe seoskih novina, jedinih u Vojvodini, dok sam bila radnik u Domu kulture i dok me naša vlada nije otpustila u procesu racionalizacije, u kojoj se otpuštaju radnici primnjeni za stalno, a primaju na određeno članovi SNS i koalicioni partneri.
Ta evidencija je pokazala da se, u proseku, u našem selu godišnje rodi 20 dece, a umre 100 ljudi. Deca seoskih žena koje su rođene u mom selu, rađaju se tamo gde žive njihove majke - u Novom Sadu, Subotici, Kanadi, Australiji, Nemačkoj...
Evo nekoliko primera, da ne pomislite da karikiram ili da pričam uopšteno: Snežana (1984. godište, diplomirana pravnica) rodila je devojčicu u Novom Sadu, gde živi i radi; Ana (1989, diplomirani ekonomista) živi i radi u Subotici, i tu je rodila devojčicu.....
- U procesu racionalizacije, seoske ili, kako vi kažete, ruralne sredine u opštini u kojoj živim ostale su bez biblioteka i domova kulture. Ostavili su nam "pola" pedagoga, "pola" matičara, "pola" zubara...Javna preduzeća preuzela su prostoremesnih zajednica i pripremaju se da naplate zakup kulturno- umetmičkim društvima, dobrovoljnim vatrogasnim društvima, udruženjima žena. Ni ovo ne karikiram. To mi je rekao direktor javnog preduzeća u zvaničnoj poseti mesnoj zajednici.
- Nema više seoskih devojčica. To znači da neće više biti ni seoskih žena. Ako nema seoskih žena, neće više biti ni sela ili, kako vi kažete, ruralnih područja. Zbog toga vas molim da me skinete s mejling liste i da mi više ne čestitate Dan žena jer u mom kraju takvih žena više nema.
S poštovanjem, drugarica Dragana Đapić.
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
