GOJENJE ZBOG ŠTITNE ŽLEZDE NIJE RETKO: Svetlana Petrović otkriva na koje SIMPTOME treba da OBRATIMO PAŽNJU

Kako prepoznati poremećaj štitne žlezde, koji simptomi su znak za alarm i kako se leči, objasnila je endokrinolog dr Svetlana Petrović.

Poremećaj štitne žlezde je jedna od najčešćih bolesti koja pogađa žene. Nekada se mislilo da se ovaj problem javlja sa godinama, međutim statistike pokazuju da sve više mladih ima disbalans tiroidne žlezde.

Simptomi koje većina primećuje jesu gojenje bez očiglednog razloga, razdražljivost, opadanje kose, a kako i zašto dolazi do ovog poremećaja objasnila je endokrinolog dr Svetlana Petrović.

Ovaj poremećaj se može javiti u bilo kom životnom dobu i genetika ne igra ulogu u njegovom razvoju, kaže endokrinolog i dodaje da su simptomi izraženiji kod mlađe populacije. Kod starijih pacijenata kako se smanjuje sekretorni kapacitet štitaste žlezde i znaci su pomalo nesprecifični, a svakako je preporuka da se obrate lekaru kako bi uspostavio tačnu dijagnozu i hromonalni status.

Zašto se javlja poremećaj?

"Štitasta žlezda predstavlja najveći pojedinačni endokrini organ. Odgovoran je za metabolizam, odnosno rad svih ćelija u organizmu. Ne postoji ćelija u organizmu koja neće imati neki problem ako nemamo dovoljno hormona štitaste žlezde. Izutetno je važna i bez nje nema života. Poremećaje grubo razlikujemo na one koji su vezani za narušenu funkciju rada ove žlezde u sintezi hormona i drugo su poremećaji u strukturi štitaste žlezde", kaže dr Petrović i napominje da je hipotireoza, smanjena funkcija štitaste najčešći poremećaj kada je reč o ovom organu.

Ovaj poremećaj je vezan za autoimune bolesti od kojih je najpoznatija Hašimoto, kod koje pacijenti moraju da imaju neku genetsku predispoziciju. Kako dr Petrović kaže, okidač je najčešće neka virusna infekcija, ali naglašava i ulogu stresa.

"Hipotireoza znači da nemamo dovoljno hormona štitaste žlezde, odražava se na različite načine, a pre svega pacijent može da se oseća tromo, dobija na težni a nije menjao ishranu, oseća se podbulo, pospano, opada mu kosa, narušen je kvalitet noktiju, ima problem sa ciklusom..."

Simptomi ovog poremećaja umnogome podsećaju na znake nekih drugih tegoba. Kako biti siguran da je baš o štitastoj žlezdi reč?

"Pacijent treba da poznaje sebe i svoje navike. Kad god primeti neki problem trebalo bi da kosultuje lekara i da se provere hormoni", kaže dr Petrović i dodaje da je u tom slučaju neophodno proveriti stanje sledećih hormona:

TSH - hormon iz hipofize koji kontroliše štitastu žlezdu

FT4 - hormon koji sama đtitasta žlezda produkuje

Simptomi na koje treba obavezno ovratiti pažnju i koji su znak za alarm jesu gojenje (bez očiglednog razloga), suva koža, usporenost, umor, problem sa koncetracijom, opadanje kose, lomljenje noktiju...

Da li je poremećaj štitaste žlezde izlečiv?

"U principu da, kada govorimo o poremećaju funkcije. Nama je relativno lako lečiti hipotireozu jer se daje suspsticiona terapija, lekovi koji imaju isti sastav kao i naš hormon koji produkuje štitasta. Pun kvalitet života se uz ovu terapiju ostvaruje. Malo je specifičnije kada imamo višak hormona, kada je reč o hipertireozi - tu imamo gradaciju terapije, od pijenja lekova, preko davanja radioaktivnog joda do operacije", objašanjava doktorka.

Hipotireoza je bolest koja ne zaobilazi ni trudnice. Koliko je ovaj poremećaj rizik za trudnoću?

"Jeste rizik jer su hormoni štitaste neophodni za razvijanje bebe, ondosno za razvoj nervnog sistema. I savetovala bih svakom ko planira da ostane u drugom stanju ili već jeste da proveri stanje hormona, odnosno TSH i FT4", kaže doktorka i dodaje da se hormoni moraju pratiti i ako je potrebno nadokanaditi da bi se beba razvijala normalno.

Da li promenjena ishrana može da zameni terapiju?

"Mislim da to nije tačna informacija. Ishrana ne može da zameni terapiju, ali svakako se savetuje uredan život, dovoljno sna, dovoljno fizičke aktivnosti. To je jedina prevencija kako bismo se zaštitili od ovog poremećaja. Uredan život koji će stabilizovati naš nervni, endokrini i imuni sistem."

(Espreso/Mondo)