NA ADU BOJANU SAM IŠLA KADA STE JE SVI IZBEGAVALI: Ispovest Beograđanke razljutila je mnoge!

Do pre nekoliko godina Ada Bojana je bila zaboravljena periferija crnogorskog primorja. Kada bi se spomenula, glavna asocijacija bila bi nudistička plaža. Ipak, sada su se stvari drastično promenile. Letovanja na ovoj destinaciji sve su popularnija. Nikle su kućice, popularne sojenice, a otvoreno je i nekoliko kafića iz kojih stalno trešti glasna muzika. Ovaj raj na zemlji pretvorio se u nešto urbano i moderno – započela je ispovest devojka iz Beograda koja pamti kako je Ada Bojana izgledala ranije. Njenu ispovest prenosimo vam u celosti.

Sunce i tišina koju tamo osetite eventualno može da prekine, ali veoma diskretno šum talasa. Ono što prvo primetite je predivna dugačka peščana plaža, sitni pesak, toplo more azurno plave boje, drvene kućice, trska i tek poneki restoran. Na plaži su poređani i suncobrani ispleteni od trske i pruća koji su na neki način autentični i predstavljaju zaštitni znak ovog letovališta.

Mala trošna ribarska kućica u blizini ušća, mir i tišina. U prirodi sam, oko mene je šuma, dišem punim plućima. Privilegovana sam što sam tu, tako opuštena i slobodna. Osećam se udobno u sopstvenoj koži.

Bili smo svoji na svome, provodili smo raspust na Bojani. Sa roditeljima smo bacali mreže za ribu (“kočarili”, lokalnim izarom), vozili čamce, spavali u barakama. Noćno kupanje i spavanje na plaži. Vladali smo tom divljinom.

Često smo odlazili na ostrvo, na Adu. Nije bilo mnogo ljudi, pa je bilo sasvim normalno obratiti se nekome sa: “Dobar dan, kako ste?” Svi su bili prijateljski nastrojeni, postojala je neka posebna veza među ljudima. Ulcinjski ribari, osoblje hotela, šačica nudista i kamperi. Stvarale su se neke posebne veze među ljudima.

Velika plaža bila je pusta, a desna obala Bojane bila je “divlja”. Nije bilo struje, a ni puta, pa automobil nismo ni koristili. Ipak, i tada se išlo preko, jer je postojala je jedna mala kafana.

Od mosta se nije moglo doći peške zbog močvara. Ribari bi nas prebacivali na žurku. Davali smo signal upaljačem ili lampom i onda neko dođe po nas.

– Lepo je, ali će nam brzo sve ovde dosaditi – bili su samo neki od komentara turista koji su posećivali ovo pusto mesto. Ipak, nekoliko dana kasnije Ada Bojana polako počinje da te preuzima.

ADA BOJANA SADA

Večita tema Ade Bojane je – kako je nekad bilo. Ipak, svaka godina donese nešto novo.

Adu su do pre nekoliko godina posećivali ljubitelji prirode, naturizma, ribolova i vodenih sportova. Međutim, ovo nekada mirno mesto postalo je sve popularnije među mladima koji dolaze tu isključivo radi danonoćnog provoda uz glasnu muziku. Ada Bojana je ipak mesto koje nije za svakoga.

Počelo je naplaćivanje prevoza preko reke i postalo je evidentno da se nešto menja. U nudističkom kampu se nije mnogo toga promenilo od tog vremena, ali je zato ostatak ovog područja promenjen.

Uz obe obale Bojane nikle su kućice, napravljen je put do plaže, dok je na njoj otvoreno nekoliko kafića. Čamci i skuteri jure rekom, pa talasi koji se prave udaraju u šipove kućica koje se posle nekog vremena opet moraju pričvršćavati i popravljati.

Baš iz tog razloga na Adi Bojani nema ozbiljnog turizma, koji bi dovodio platežnije goste iz inostranstva.

MUZIKA JE NAJVEĆI PROBLEM

Svako ko dođe na Adu Bojanu prvo treba da se odmori i stvarno oseti ovo mesto.

Gradske navike treba da se zaborave, kao i glasno slušanje muzike. Uživajte u zvukovima talasa, ptica ili vetra. Ako baš ne možete bez muzike, onda je bitno da ne ometate druge koji isto tako traže svoj mir.

Ne pokušavajte da napravite od Ade Bojane nešto što ona nije. To je pre svega mesto za odmor. A ako vam to već ne odgovara – mirno more i srećan put.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)