NAKON 13 GODINA ŽIVOTA KONAČNO DOBIO IME: Sudbina dečaka iz DOLJEVCA nikog ne ostavlja RAVNODUŠNIM!

Trinaest godina pošto je rođen, dečak iz Doljevca, inače dijabetičar, konačno je dobio ime i pravo na zdravstvenu zaštitu!

Posle silnih meseci angažovanja organizacije Praksis, Centar za socijalni rad u ovom mestu postupio je tek nakon kontrole ombudsmana, pa mališan koji živi sa braćom i sestrama jer su ih roditelji napustili, sada može uspešno da se leči!

Slučaj dečaka koji od rođenja nije imao lično ime ekipa Praksisa otkrila je prošle godine, prilikom terenske posete. Roditelji su propustili da mu u zakonskom roku odrede ime, a ni otac nije priznao očinstvo.

Pošto su roditelji otišli u inostranstvo, brigu o dečaku i njegovoj braći i sestri preuzeli su baba i deda, a po njihovoj smrti, deca su više meseci u Doljevcu živela sama, dok se iz inostranstva nije vratio otac. Dečakova majka je pre više godina napustila porodicu. Dečak sada živi sa braćom, od kojih su dvojica punoletna.

- U ovakvim situacijama, centar za socijalni rad dužan je da preduzme mere kako bi se regulisao lični status deteta i omogućio pristup osnovnim pravima - kažu u Praksisu. - Organ starateljstva je bio dužan da sprovede postupak i donese odluku o određivanju ličnog imena deteta kao i da potom odredi staratelja kako bi se regulisao dečakov lični status, a posebno prijava na zdravstveno osiguranje.

Uz pomoć Praksisa Centru za socijalni rad u Doljevcu podnet je zahtev za određivanje imena. Pošto nije dobijen odgovor, usledila je prepiska i telefonski razgovori sa nadležnima u Centru, u kojima im je predočeno da Porodični zakon nalaže organu starateljstva da odredi lično ime deteta u ovakvim slučajevima. Dečaku su, zbog neposedovanja dokumenata, uskraćena osnovna prava, a posebno pravo na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Predstavnici centra prvo su tvrdili da nije moguće odrediti lično ime deteta bez učešća roditelja, a posle urgencije da nisu u mogućnosti da sprovedu postupak jer majka deteta živi u Nemačkoj i ne poseduje važeću ličnu kartu.

- Centar je dužan da svakom detetu odredi ime, ukoliko ono nije određeno u zakonskom roku, bez obzira na bilo koje okolnosti, pa i na to da li majka može da učestvuje u postupku. Pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu garantuju Ustav, Porodični zakon, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvencija o pravima deteta - upozoravaju u Praksisu.

U međuvremenu su, kako kažu u ovoj organizaciji, i dečakova starija braća odlazila u Centar, ali im je zaprećeno da će dečaka smestiti u hraniteljsku porodicu, pa su prestali da im se obraćaju.

Dečaku je prošle godine dijagnostifikovan dijabetes. Pedijatar Doma zdravlja u Doljevcu pristao je da ga pregleda, iako dete nije imalo zdravstvenu knjižicu. Analizom krvi je utvrđen višestruko povišen nivo šećera, zbog čega je dečak hitno prevezen u Klinički centar Niš, gde su isprva odbili da ga prime zbog nemaanja zdravstvene knjižice. Pošto se nalazio u teškom zdravstvenom stanju, na kraju je ipak primljen.

Posle otpusta, pošto nije imao izvod iz matične knjige rođenih, ni zdravstvenu knjižicu, mališan nije mogao da ode na pregled kod endokrinologa. Sva medicinska sredstva i potrošni materijal neophodan za kontrolu nivoa šećera u krvi morali su da kupuju jer nije bio zdravstveno osiguran. Za to nije bilo uvek novca.

Zbog ozbiljnosti situacije i propusta u radu centra za socijalni rad, Praksis se obratio Zaštitniku građana. UNHCR i Zaštitnik građana su, zajedno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, potpisnici Sporazuma o razumevanju, čiji je cilj rešavanje preostalih problema sa kojima se suočavaju osobe bez ličnih dokumenata. Tako je posle devetomesečnih Praksisovih muka, Zaštitnik građana sproveo kontrolu zakonitosti postupanja centra za socijalni rad, pa je ovaj organ starateljstva konačno pokrenuo postupak za određivanje ličnog imena.

Centar u Doljevcu je doneo rešenje kojim je dečaku određeno ime, on je dobio JMBG-a i upis državljanstva u matičnoj službi u Nišu. Sa ovim dokumentima on napokon može da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje koje mu je preko potrebno.

- Iako je ovaj slučaj konačno uspešno rešen, on pokazuje da je u praksi potrebno još dosta raditi na jačanju kapaciteta i senzitibiliteta službenika o posebnom položaju i potrebama lica iz marginalizovanih grupa, kako bi svi građani pod jednakim uslovima, bez diskriminacije, mogli da pristupe osnovnim pravima - zaključuju u Praksisu.

Bonus video:

(Espreso/Novosti.rs)