3 srpska advokata zaradila preko 6 miliona dinara, dok njihove kolege o tome sanjaju. Kako?

Postoje značajne razlike u učestalosti imenovanja po službenoj dužnosti. Da su pozivani po redu, svaki od 1.617 advokata bi u proseku imao devet ili 10 odbrana. U praksi, tek je jedna trećina – njih 536 – imala 10 ili više postavljanja. Ostali su branili ređe, a 321 branilac je u četvorogodišnjem periodu angažovan samo jednom ili dva puta. Suprotno tome, pet najčešće imenovanih advokata imalo je pojedinačno po više od 100 odbrana.

Bez obzira da li im je novac već isplaćen ili će tek biti, 88 advokata je ostvarilo pojedinačne zarade od preko million dinara, od čega troje po više od šest miliona. Ta tri advokata su zajedno prihodovala skoro 31,3 miliona dinara, koliko i njihovih 511 kolega.

CINS je kontaktirao najčešće imenovane i najviše plaćene advokate. Oni koji su pristali da razgovaraju kažu kako su se odazivali na pozive institucija jer drugi advokati to nisu želeli.

Advokati sa mnogo manje službenih odbrana objašnjavaju da u praksi to izgleda drugačije.

Željko Simić je u četiri godine imao 19 odbrana i zaradio je nešto više od milion dinara, a kaže da se odazivao uvek kada je bio u Beogradu. Nije zadovoljan kako sistem funkcioniše pošto se redosled ne poštuje: „Očekujemo da kada smo na redu budemo pozvani i očekujemo da se na vreme isplati taj novac“.

Omer Ćehović, advokat i predsednik Udruženja za vladavinu prava i socijalnu pravdu, veruje da je pozivan samo kada niko drugi nije želeo – svega tri puta u poslednjih 10 godina. Prvi put su ga zvali u toku noći, drugi put za dežurstvo od petka uveče do subote ujutru, a poslednji put pred košarkaško finale Srbija-SAD na Olimpijskim igrama ove godine.

Prema rečima Slobodana Šoškića, predsednika Advokatske komore Beograda, advokati se namerno prekoredno angažuju, a nameštaju se i isplate: „Te enormne zarade po službenoj dužnosti, ako idete po redu, nikad ne može da ostvari jedan (advokat)“.

Ipak, prema njegovim rečima, komora nema kapacitet da reši ove probleme, već bi to trebalo da rade oni koji imenuju branioce.

Zakonik o krivičnom postupku obavezuje institucije da dodele branioce po službenoj dužnosti uhapšenim i pritvorenim osobama, radi saslušanja. Branioce moraju imati i oni koje tužilaštva i sudovi terete za krivična dela za koja su kazne zatvora od osam ili više godina (teške krađe, silovanja, ubistva, teži oblici zloupotrebe službenog položaja i drugo).

Policija i pravosudne institucije pozivaju branioce sa spiska advokata koji su se prijavili za odbrane po službenoj dužnosti, a koji im dostavlja advokatska komora. Advokati su poređani po azbuci i trebalo bi da budu pozivani po redu.

U odnosu na ostale institucije za koje je CINS dobio podatke, MUP prednjači po broju postavljanja (6.151 advokat) i po iznosu naknada za službene odbrane (164,4 miliona dinara).