NA OVOM SRPSKOM IMANJU VODA KREĆE NA USTA! Jaja nisu depresivna, meso je domaće, a magarac je strogo zaštićen!

Ekipa portala Espreso posetila je domaćinstvo Dragana Jovanovića u Zagorici kod Topole u mestu gde je priroda netaknuta i gde životinje beton nisu videle, a ono što nas je posebno obradovalo jeste što se ženka pegave resavke, inače svinje čije meso nećete videti u mesarama, jer su ugrožena vrsta čiji su proizvodi papreno skupi, nedavno se oprasila i iznedrila 6 malih prasića, od čega su pet preživela.

"Pegave resavke sam sasvim slučajno dobio, imam drugara kome su roditelji držali samo jedan par na Radan planini, oni su preminuli, a njihov sin je sticajem oklonosti išao u inostranstvo, on je vozač kamiona i nije imao ko da se brine o njima. On mi je čovek poklonio njih, nisam bio zainteresovan, ali oni su posle pola sata dovezli mužjaka i ženku i tako sam ih dobio na poklon", ispričao je Dragan Jovanović za portal Espreso.

Dragan se 28 godina bavi svinjarstvom, kako sam kaže eksperimentalno iz zadovoljstva, a na svojim njivama i u ambarima ima sve. Od pegave resavke, jandrasa, pijetrena, jorkšira, mangulice, preko krava, jednog magarca i razno razne živine.

"Mangulica je fenomenalna, drugačiji je sastav mesa, imam dve ženke i 10 koje su ostavljene da se tove za jesen, koje su zakazane, to ljudi zakazuju po šest meseci u napred. Jedini je problem što kada kupe celu svinju, a ja od nje pravim sve, treba da se dolazi više puta po proizvode. Od jedne koju mušterija izabere pravim i kavurmu, čvarke, mast, sušeno meso, kobasice, sve", pojasnio nam je Jovanović.

Kako nam je domaćin objasnio svinjarstvo je njegov porok, a ovaj "porok" u njegovoj porodici nasleđivao se s akolena na koleno, tako je i on preneo na svog sina.

"Ja sam već veteran, nikad nisam rekao dižem ruke, oni što se drogiraju nikad ne odustaju, svinjarstvo je ipak manji porok od narkomanije - tu je negde. Teško se odvajam od najlepših primeraka, jao ovu ćemo da ostavimo za priplod i tako se to širi, vidi kako je ovo mišićavo i zanimljivo jedno. Imao sam krmaču koja se prasila 19 puta, živela je još par godina", priča Jovanović.

Za razliku od ljudi kod svinja se hijararhija poštuje i starije životinje apsolutno dominiraju u odnosu na mlađe, pa ih ponekad i maltretiraju, ali ih Jovanović brzo razdvoji.

"Svinje strogo poštuju hijerarhiju za razliku od ljudi, to je njihova priroda, starije jače uvek maltretiraju mlađe. Sve životinje žive zajedno u prirodi. Ja sam uzimao koke iz kaveza koje nikad sunce ne vide, koje nose depresivna jaja, koja jednu naša deca. Kad ih pustim one se brzo privikunu, kao da nikad kavez videle nisu, one se same naviknu na nove uslove za život. Sasvim je drugačiji kvalitet jajeta kada se koke napajaju na prirodnom potoku, žive u prirodu, nikad ne može da bude isto kao ono iz kaveza", rekao je Jovanović.

Dragan na svom domaćinstvu gaji šljive i dunje za domaću rakiju, a u voćnjaku gde raste ovo rajsko voće svinje provode dane od maja, juna, pa sve do prvog snega kada ulaze u boksove gde im je obezbeđen kukuruz i pšenica.

Tik uz voćnjak Jovanović gaji jagode koje svako ko želi da kupi može da dođe i obere koliko mu treba. U štalama zatekli smo dve krave i jednom prekrasnog magarca. Jovanović nam je objasnio da je magare dobio od kuma, kada je Sara prestala da sisa.

Inače u ovom kraju prema narodnim verovanjema zabranjeno je ubijanje magaraca u prehrambene svrhe, pa se neretko u domaćinstvima drže i ove plemenite životinje i to kao ljubimci.

(Espreso)