MISLIO JE DA ĆE UMRETI, NISAM SMELA DA MU DOPUSTIM DA ZASPI: Jelena je HEROJSKI spasila život Nenadu (VIDEO)

Jelena Sinđelić (35) iz Lazarevca je 2. maja, na Uskrs, kao i svakog drugog dana došla na naplatnu rampu ''Lajkovac'' kako bi odradila svoju smenu.

Ona u ''Putevima Srbije'' radi oko godinu i po dana, a kaže da se u njenoj smeni do sada nije desilo ništa slično.

Dan je počeo sasvim normalno, a nije mogla ni da zamisli će baš na ovaj praznik shvatiti koliko snage nosi u sebi i koliko je hrabra.

Nenad Pavlović (36) je bio na redu za naplatu kada mu je pozlilo.

- Na početku smene zaista nije bilo gužve, čak smo se i mi začudili što nema gužve. I onda je došao čovek, ispred kabine je stao i počeo je da priča kako mu nije dobro, da se loše oseća. Uplašio se, mislio je da će da umre.

Jelena i njena koleginica Milica su, na svu sreću, ostale pribrane, što je bilo ključno prilikom spasavanja Nenada koji je bio u polusvesnom stanju.

- On je otvorio vrata i krenuo, maltene je ispao iz kola, i onda smo ga preveli do naše kabine. Auto je ostao upaljen, on je u kabini već bio u polusvesnom stanju. Tu je bila i moja koleginica Milica i mi smo auto izvezli sa rampe da ne bi bilo gužve. Doneli smo vodu, polili smo ga vodom, pozvali smo Hitnu pomoć. Zvali smo i Valjevo i Lajkovac, međutim, već je uveliko sanitet prolazio.

- U sanitetu se nalazila beba od šest meseci, ali je ipak doktor izašao u susret, jer je video da je kritično kad ga je pogledao. Usta su počela da mu modre, i onda je doktor izmerio pritisak koji je bio visok. Onda je doktor rekao da se brzo donesu, ja ne znam kako se zovu ti aparati... Zatim smo mu izmerili šećer.

Za sve to vreme, ja sam držala infuziju, rekao mi je doktor da pričam nešto sa njim, nije smeo da zaspi. E, onda smo krenuli da pričamo, on je buncao... Onda ga je doktor raskopčao i dalje se nastavila ta njegova borba, priča Jelena.

Kaže da je situacija bila veoma delikatna i da je Nenad došao sebi tek posle 40-ak minuta.

- On se baš uplašio, tražio je da ne napuštam kabinu jer je mislio da će da umre. Kako je vreme prolazilo, njemu je bilo sve bolje, ali i dalje nisu smeli da mu kažu da ustane ni da sedne jer nije osećao noge.

Njemu je tek bilo bolje posle nekih pola sata, 40 minuta... Odmah su ga poslali za Valjevo jer je bilo kritično.

Jelena kaže da u tom trenutku nije bila uplašena, ali da ju je kasnije morala zameniti koleginica.

- Nije mi bilo prijatno, osećala sam se loše i pod stresom, ali smo na kraju završili smenu. Možda sam sat i po vremena bila na pauzi.

Lekari su rekli da je Nenad bio u predinfarktnom stanju.

- Ja sam pomogla i da držim infuziju i da se raskopča, kad mu se uzimao taj uzorak šećera, pisala sam i lične podatke, pričala s njim da ne zaspi. Nisam znala čak ni šta da ga pitam. Doktor je rekao: ,,Pričaj, ne sme to da se dogodi.''

Jelena smatra da bi svi postupili poput nje i dodaje da se ne oseća kao heroina.

- Mislim da bi svi pomogli, što će se sigurno dešavati na auto-putu, mislim da, nažalost, ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj.

Kaže da joj se Nenad nakon ove intervencije javljao i zahvaljivao.

- Kupio je i poklon, samo što ga ja više nisam videla. Sada je dobro, sutradan je isto bio u Beogradu, isto mu je bilo jako loše. Proveo je noć u Urgentnom centru jer se stanje nije stabilizovalo.

Kada je reč o njenim nadređenima, rekla nam je da moramo njih da pitamo jesu li ponosni, što smo i učinili.

Saša Savić, šef Odseka naplate putarine na deonici Beograd-Čačak u JP “Putevi Srbije”, u tom trenutku nije bio na naplatnoj rampi ''Lajkovac'', ali kaže da je svakako ponosan na Jelenu.

- Pošto je bio praznik, u tom trenutku nisam bio ovde, nisam ni radio, ali me o celom događaju obavestio poslovođa i detaljno mi opisao reakciju Jelene Sinđelić, koja je prva reagovala, a kasnije i reakciju svih ostalih.

Prvi utisak je bio sam, normalno, bio ponosan na tu činjenicu da naši zaposleni poseduju takve vrline, kao što su hrabrost, požrtvovanost, humanost.

- Mi sad kao odgovorno preduzeće organizujemo obuku naših zaposlenih u pružanju prve pomoći i u protivpožarnoj zaštiti, tako da je obavezno da u svakoj smeni bude bar jedan zaposleni koji je prošao tu obuku. Sva ta znanja i veštine koje oni tada steknu, prvenstveno su namenjene za zaštitu zdravlja i života naših zaposlenih, ali i korisnika auto-puta, mada ta znanja, normalno, mogu da primenjuju i u nekom privatnom okruženju.

Kaže da bi i on postupio identično da je bio u ovakvoj situaciji.

- Naši zaposleni su uvek angažovani po tom pitanju. Oni uvek pruže pomoć, česti su slučajevi da naši zaposleni gase požar na upaljenom vozilu, to isto veoma dobro obavljaju.

Dodaje i da je bilo dosta ovakvih primera, ali da nisu svi bili medijski propraćeni.

Savić kaže da će Jelena svakako biti nagrađena za svoj herojski podvig.

- Biće, normalno, stimulisana kada je u pitanju ta finansijska nagrada, ali u svakom slučaju, ja sam siguran da je najveća satisfakcija za našu Jelenu, kao i za nas, to da je ona uspela da spasi nečiji život. Nenad je insistirao da sve ovo bude medijski propraćeno, on je želeo da se na taj način zahvali našoj Jeleni.

(Espreso)