AKO BOLEST TRAJE DUŽE 0D 4 NEDELJE, U PITANJU JE PRODUŽENI SINDROM ILI "LONG COVID": Dr Slavica Plavšić za Espreso

Prim dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti situaciju sa koronom prati prakticno od početka epidemije u Kini krajem 2019. godine, naročito nakon proglašenja epidemije u Srbiji i pandemije u svetu.

Slavica je pulmolog, primarijus u penziji sa velikim radnim iskustvom i između ostalog lečila je pacijente od mnogih prethodnih epidemija. Preležala je H1N1.

- Nekako sam prepoznala da će korona biti mnogo strašnija i opasnija bolest od svih prethodnih. Ali, da će biti baš ovoliko strašna i da nakon ovoga definitivno svet neće biti isti kao ranije, to verovatno niko nije mogao da pretpostavi, priča Slavica za Espreso.

Objašnjava kako je svaki talas epidemije imao svoje specifičnosti i težinu.

- U početku se vrlo malo znalo o virusu i mogućnostima lečenja. Zbog velike, globalne opasnosti po čovečanstvo, vrlo brzo se organizovala sva pamet ovog sveta i ogroman novac, tako da su iznenađujuce brzo napravljene i vakcine protiv Kovida.

Sa pogoršavanjem epidemiploske situacije, Slavica je osetila snažnu potrebu da pomogne ljudima svojim znanjem i iskustvom.To je objavila i na društvenoj mrezi Tviter i vest je brzo i i sa oduševljenjem prihvaćena.

- Svakodnevno dobijam veliki broj pitanja u direktnim porukama, a na ona koja se često ponavljaju, odgovore objavljujem javno. Takođe, pratim englesku nemačku i američku literaturu, upoređujem podatke, prevodim i objavljujem. Logicno, sada su vakcine i vakcinacija u fokusu. Vrlo pažljivo pratim podatke u vezi sa svim vakcinama i zaista je prava sreća što Srbija ima dovoljan broj razlicitih vakcina koje su sada lako dostupne. Nažalost, zainteresovanost za vakcine je nedovoljna, a kampanje za vakcinisanje nedovoljno ubedljive. Pored deklarisanih antivaksera, ima mnogo ljudi koji su jos uvek neodlučni i zbunjeni mnogobrojnim kontraverznim informacijama, priča Slavica i dodaje:

Ja se trudim da plasiram realne informacije, naglašavajući značaj i važnost vakcina u suzbijanju mnogih smrtonosnih zaraznih bolesti u istoriji čovečanstva.

Kako nam je rekla, najbolja vakcina je ona koja je dostupna.

- Najviše podataka sam prikupila o vakcini Astra Zeneka i pisala o njoj onda kada se pojavila u Srbiji sredinom februara i sada, nakon 12 sedmica kada je vreme za revakcinaciju. Poznato je da je ova vakcina praćena raznim kontraverzama i da je u nekim državama obustavljeno njeno davanje, u nekim drugim je ostala preporuka da je mogu primiti osobe starije od 60 godina. Evropska asocijacija za lekove EMA se nije decidirano izjasnila o tome i ostavila je svakoj državi mogućnost da odlučuje za sebe. Osobe koje treba da se revakcinišu vakcinom Astra Zeneka, naročito mlade žene su s razlogom uplašene zbog izuzetno retke komplikacije u vidu duboke venske tromboze. U nekim državama dozvoljena je revakcinacija vakcinom Fajzer ili Moderna nakon primanja vakcine Astra Zeneka. U Srbiji to nije slučaj. Postoje osobe koje ne bi smele da prime vakcinu Astra Zeneka (npr trudnice, osobe koje su imale burne reakcije na prvu dozu i sl.) Taj problem mi je sada u fokusu. I još jedna situacija. To je eventualna treća doza vakcine. I ova opcija se ispituje i realizuje u nekim državama. Na primer, Ujedinjeni Arapski Emirati. Treća doza bi se odnosila na osobe koje nisu razvile vakcinalni imunitet dva ili tri meseca nakon kompletne vakcinacije. To se najčešće dešava kod starijih osoba koje su vakcinisane sa dve doze vakcine Sinopharm, objašnjava Slavica Plavšić.

Pošto ovde nije dobila sve potrebne informacije, Slavica se obratila kompaniji Fajzer. Za početak, bez nekih realnih očekivanja.

Međutim, bila je prijatno iznenađena razgovorom sa koordinatorkom kompanije Fajzer za Srbiju sa sedištem u Beogradu.

- Devojka je lekar i zadužena je da prima pitanja, prijave neželjenih reakcija i pruža sve druge informacije koje zanimaju građane. Ona ohrabruje, naročito lekare, da prijave sve neželjene reakcije i uobičajene i one koje nisu česte, kao i sve primedbe i sugestije. Na osnovu toga kompanija pravi bazu podataka koje će poslužiti za unapređenje kvaliteta vakcina i smanjenje neželjenih reakcija. Koordinatorka kompanije zatim, na osnovu raspoložive dokumentacije kompanije Fajzer precizno formuliše odgovore na postavljena pitanja. Njeni odgovori idu na detaljnu proveru posebnom medicinskom timu koji je za to zadužen. Tek nakon toga, odgovori se mejlom šalju osobi koja je postavila pitanja. Rekla je da će me pozvati na neko od predavanja ili sastanaka koje reovno održavaju njihovi eminentni stručnjaci. Baš sam pod snažnim utiskom tog razgovora koji je protekao u nekom "prijateljskom ćaskanju". Shvatila sam koliko je kompanija profesionalna, posvećena, ozbiljna. Na neki način vodi računa o svakoj osobi koja je primila njihovu vakcinu tako da se čovek oseti nekako zaštićenim i sigurnim, priča dr Slavica.

Kako nam je rekla, koordinatorka je upisala njen broj telefona i mejl adresu. Obećala je da će je pozvati na neko od njihovih predavanja gde eminentni stručnjaci iznose svoja iskustva i da će odgovore na svoja pitanja dobiti u najkraćem mogućem roku.

- Moja porodica i ja smo vakcinisani vakcinom Fajzer. Moja preporuka i apel svima je da se obavezno vakcinišu jer su vakcine sigurne i bezbedne i štite od najtežih oblika i loših ishoda bolesti. Najjači apel je sada upućen mladima da se vakcinišu. Zvanično, od 3. maja u Srbiji je odobrena vakcinacija mladih od 16 i 17 godina. U Americi, Kanadi se već vakcinišu deca od 12+ godina. Za sada ta mogućnost postoji samo za vakcine Fajzer i Moderna. Mladi ne oboljevaju često, ali su značajni asimptomatski prenosioci bolesti. Takođe su zabeležene i značajne postkovid reakcije u ovom uzrastu. Od vremena kada se pojavila, korona je pokazala " bezbroj " svojih lica i oblika. Srećom, najveći broj osoba prodje asimptomatski ili sa blagim simptomima. Ali se kod mnogih manifestuje kao teška multisistemska bolest koja napada ne samo pluća već i srce i gotovo sve organe, objašnjava ona i dodaje da najčešće oboljevaju i najteže forme bolesti imaju pacijenti sa prisutnim komorbiditetima kao što su: diabetes mellitus, srčane i plućne, vaskularne, sistemske bolesti kao i gojaznost. Mada nisu retki izuzetko teški i fatalni oblici bolesti i kod predhodno zdravih osoba, priča Slavica i dodaje:

- Ako bolest traje i posle 4 sedmice od početka lečenja, onda se taj sindrom naziva Produženi ili "Long Covid" i označava multisistemsku bolest koja napada gotovo čitav organizam. Smatra se da oko deset odsto od ukupnog broja obolelih ima neku vrstu produženog kovida. U nekim zemljama, poput Nemačke i Velike Britanije, otvorene su posebne bolnice za lečenje i tretman postkovid pacijenata. Kod nas se njihovo lečenje sprovodi individualno, od slučaja do slučaja. Zdravstveni sistem je preopterećen lečenjem obolelih, tako da ne ostaje mnogo prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata nakon bolničkog lečenja kao i pojave eventualnih dugotrajnih posledica.

Kaže kako se takvi pacijenti spontano oporavljaju uz holističku podršku, odmor, simptomatsko lečenje i postepeno povećavanje aktivnosti.

Opšti simptomi koji prate produženi kovid podrazumevaju: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora, glavobolju, povišenu temperaturu, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenljive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različite kožne osipe, neobjašnjivo povećanje vrednosti D-dimera.

Posebnu pažnju, tvrdi, treba obratiti i na respiratorne simptome kako na lakše poput otežanog disanja, uključujući povremeni kratak dah, i bola u grudima, tako i na teže – smanjen plućni kapacitet, fibroza koja obično nije progresivna, plućne tromboze.Jedan broj pacijenata sa produženim kovidom takođe može imati kardiološke probleme.

Lakše kardiološke smetnje koje su primećene su aritmija, palpitacija i tahikardija, te visok pritisak dok komplikacije podrazumevaju srčanu insuficijenciju, miokardiopatiju, miokarditis, koronarnu bolest arterija.

Produženi kovid mogu pratiti i endokrinološke i metaboličke smetnje čiji je raspon od gastrointestinalnih tegoba, hiperglikemije i teža kontrola dijabetesa, preko poremećene vrednosti funkcija jetre i poremećaji u radu štitne žlezde do smanjene funkcije bubrega.

- Takođe, primećene su i tegobe vezane za neuromišićni i skeletni sistem među kojima su na jednoj strani opisani uporni bolovi u mišićima i zglobovima, a na drugoj reumatoidni artritris u vidu simetričnih atralgija velikih i malih zglobova. Pacijenate posebno brine pojava niza mentalnih tegoba poput anksioznosti, napada panike, depresije, pojave „mentalnih magli“, kratkotrajnog gubitka pamćenja (kada pacijent ne može da zapamti nekoliko rečenica ili teško pronalazi reči), ali i simptoma koji su karakteristični za posttraumatski sindrom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u julu prošle godine objavila smernice o rehabilitaciji post COVID pacijenta. Ovaj deo lečenja se kod hospitalizovanih pacijenata započinje još tokom bolničkog lečenja a kasnije nastavlja, navela je dr Slavica na kraju.

Bonus video: