ZAŠTO JE TITO SLAVIO 25.MAJ KAO SVOJ DRUGI ROĐENDAN? PRE 77 godina počela je VELIKA RATNA OPERACIJA

Dan mladosti koji je bio veoma važan praznik u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji obeležavao se kao rođendan doživotnog predsednika Josipa Broza Tita. Tog dana na Stadionu JNA svečano je dočekivana "Štafeta mladosti" koje je predavana posle sleta drugu Titu. Taj ceremonijal je trajao i posle Titove smrti, samo je u ruke štafetu preuzimao jedan od članova kolektivnog predsedništva i tako do 1989. kada je nestala i Štafeta mladosti i slet, ali i pioniri. Jugoslavija koja se veselila za ovaj praznik se dve godine kasnije raspala u krvavom bratoubilačkom i građanskom ratu.

Inače, osim Titovog rođendana kao "Dana mladosti", ovaj datum se poklopio i sa nemačkim desantom na Drvar koji je počeo takođe 25. maja 1944. kada je Tito uspeo za dlaku da izbegne hvatanje posle desanta nemačkih padobranskih jedinica u operaciji koja je u istoriji poznata kako Konjićev skok (nemački Rösselsprung).

Na današnji dan navršava se 77 godina od početka velike ratne vojne operacije nemačkog Vermahta- Bitka za Drvar. Sam desant je bio operativni deo velike taktičke zamisli Vermahta sa glavnim ciljem da se uništi Vrhovni štab NOV i POJ i njegov Vrhovni komandant - Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito- lider Narodno oslobodilačkog pokreta".

Tito je trebao da bude uhvaćen živ i da se prebaci u Nemačku Vrhovnu komandu u Rastenburgu, direktno na noge Hitleru.

Naredbu za izvođenje velike ratne operacije uništenja komande partizanskih jedinica izdao je lično Adolf Hitler, sa zadatkom da se uništi rukovodstvo NOB-a, maršal Tito uhvati živ i paralizuje oslobodilački pokret u celini. Operaciji je dat naziv "Reselšprug" - "Konjićev skok", čija je idejna strateška zamisao formirana 04.02.1944. u Hitlerovom glavnom štabu u Rastenburgu.

Samu operaciju u formi naredbe o njenom izvođenju lično je predstavio Hitleru jedan od najškolovanijih oficira Vermahta, maršal Fon Vajks, koji je u operaciju uključio padobransko desantne jedinice i specijalnu grupu divizije Brandenburg zajedno sa jedinicama Druge oklopne armije i SS padobranskim bataljonom, a sve s tim da se operacija izvede u najvećoj tajnosti, što je bio condicio sine qua non uspeha.

Uloga Oto Skorcenija

U planiranje operacije uključen je bio i legendarni komandant nemačkih komandosa Otto Skorzeny, koji je posle spektakularne akcije spasavanja Musolinija bio na vrhuncu slave. Skorzeny je u proleće 1944. doputovao u Beograd gde je komandantu sektora generalu Lotaru von Rendulicu izneo svoj plan. Skorzeny je nameravao odrediti grupu odabranih i vrhunski obučenih komandosa koji bi se ubacili u partizanske redove i izvršili tihu likvidaciju Tita i neprimetno se povukli. Von Rendulic je smatrao da je taj plan previše fantastičan i teško izvodiv pa ga je odbio.

Savetovanje nemačke komande i Štaba Druge oklopne armije o realizovanju operacije, u Vrnjačkoj Banji je održano 17. maja. Naređenje sa izvršnom naredbom za izvođenje operacije izdato je 22. maja, a samo naređenje o početku operacije 23. maja 1944.

Tri meseca ranije pre početka operacije, Josip Broz Tito zajedno sa načelnikom Vrhovnog štaba, generalom Arsom Jovanovićem, strategom i taktičarem odlučujućih bitaka NOV i POJ prebacio je komandu iz grada Drvara u Drvarsku pećinu. U operativnom delu Vrhovnog štaba pored Tita i Arse bili su general Ivo Rukavina, načelnik Operativnog odeljenja, i pukovnik Vjekoslav Klišanić, načelnik Obaveštajnog odjeljenja. Ostali organi Vrhovnog štaba: Odeljenje za vezu, čiji je načelnik bio školovani pilot i radiotelegrafista i osnivač Ratne oficirske škole Vrhovnog štaba, Veljko Dragićević, Ekonomsko odeljenje, Sanitetsko odeljenje, Artiljerijsko, Tehničko, Šifrantsko, OZN-a (Odeljenje za zaštitu naroda), nalazili su se u samom gradu Drvaru.

Obezbeđenje Vrhovnog štaba zajedno sa obezbjeđenjem Anglo-američke i Sovjetske vojne misije bila je dužnost pratećeg bataljona Vrhovnog štaba pod komandom Milorada Jankovića, kapetana i političkog komesara Dragutna Božovića, kapetana, u sastavu 400 boraca i jednim konjičkim eskadronom. Inženjerijska brigada Vrhovnog štaba bila je razmeštena u Drvaru - dva bataljona, dok su ostala dva bila u Bosanskom Petrovcu i Potocima.

U Drvaru se nalazio CK KPJ i CK SKOJ-a, te NKOJ i nekoliko članova AVNOJ-a, Viši vojni sud, zajedno sa slušaocima radiotelegrafskog i šifrantskog kursa, bolnica, štamparija, kao i uredništvo "Nove Jugoslavije", "Tanjuga", Komanda mesta i Komanda područja Drvar, i grupa ratnog pozorišta "Narodno oslobođenje", zajedno sa Oficirskom školom Vrhovnog štaba.

Inače u Drvaru Tito je 24. maja organizovao prijem za pripadnike Anglo-američke i Ruske vojne misije sa sugestijom da prenoći u istom objektu u gradu, ali je Tito naredio da on sa navedenim oficirima noć provede u Drvarskoj pećini, u improvizovanoj baraci na njenom ulazu. Zanimljivo je i to da je veče pred desant u gradu za pripadnike partizanskih jedinica prikazivani filmski žurnali, "Bitka za Staljingrad" i "Desant na Krim". Prethodno je u Drvaru održan Drugi kongres USAOJ-a (2. do 4. maj), koji je pozdravio major Randolf Čerčil, sin predsednika Britanske vlade Vinstona Čerčila, a u ime Ruske vojne misije major Suharov.

Početak operacije

Padobranski desant započeo je 25. maja u 6 časova ujutro, a nemačke padobranske jedinice bile su podeljene u četiri borbene grupe: "Panter" , "Crveni", "Zeleni" i "Jurišnik". Vazdušnim snagama 500. SS padobransko-lovačkog bataljona priključile su se jedinice Druge oklopne armije, prvi puk Brandergurg, 373. pešadijska divizija, Borbene grupe "Vilam" i "Lapac", 92. motorizovani Granedirski puk, tri borbene grupe Sedme SS Brdske divizije, 105. SS izviđački bataljon i 21. Oklopna granedirska divizija, u ukupnom sastavu od 160.000 pripadnika SS.

Celokupnu operaciju strateški i operativno pratio komandant Druge okolopne armije general-pukovnik dr Lotar Rendulic, koji je imao veliko Hitlerovo poverenje.

Operacija "Konjićev skok" započela je snažnim bombardovanjem, a potom spuštanjem vazdušnog desanta na Drvar - 200 letilica i 170 jedrilica sa ukupno 780 padobranaca, i koncentričnim dejstvima nemačkih i kvislinških snaga. U prvom talasu padobranaca iskrcano je 654 vojnika, a paralelno s desantom započela je i kopnena operacija u kojoj su se različite vojne jedinice uputile prema Drvaru iz devet pravaca u čemu su uz nemačke sudjelovale i oružane snage ND Hrvatske, dok su četnici obezbeđivali putni pravac Knin - Bosansko Grahovo.

Procena Vrhovnog štaba je bila da se Maršal Tito odmah izvuče iz pećine i dislocira na drugo bezbednije mesto, ali je to Josip Broz odbio, dobro procenivši operativnu situaciju i izdavši nova naređenja za odbranu Drvarske pećine, pri čemu je izvršena evakuacija svih zatečenih ljudi i arhivske građe u njoj.

U pećini su ostali samo Tito, Arso Jovanović, Aleksandar Ranković, Veljko Dragićević i general Sreten Žujović. U sukobu sa nemačkim padobrancima poginuo je načelnik Odeljenja za vezu Vrhovnog štaba Veljko Dragićević, a sva šifrantska radio-telegrafska baza sa signalima bila je uništena, pa su generali Ranković i Jovanović izdali naredbu da se celokupna komunikacija sa operativnim štabovima NOV i POJ izvodi putem kurira, koji su u tim trenucima, izvršili veliko herojsko delo.

Posle izvesnog vremena, članovi Vrhovnog štaba napustili su Drvarsku pećinu i sklonili se na bezbednije mesto - u rejon Mandića mosta, zajedno sa Kardeljem, Milentijem Popovićem, Ivanom Milutinovićem, generalom Mirkom Jovanovićem i Titovim ličnim pratiocem Nikolom-Nikicom Prljom.

Velika vazdušna operacija - Desant, zajedno sa pridruženim kopnenim snagama nastavila je svoju ofanzivu u bici za osvajanje Drvara koja je trajala sve do 2. juna, ali koju su jedinice VI Ličke divizije I, V i VIII proleterskog korpusa, oficirski baraljon škole Vrhovnog štaba herojski odbranile.

Spektakularni lov na Josipa Broza doživeo je neuspeh. Operacijom Konjićev skok privremeno je bio uništen partizanski teritorij u zapadnoj Bosni. Nemački padobranci su zarobili veliki broj naoružanja, municija i druge opreme koje su partizanima vazdušnim mostom dopremili saveznici, a nemački vojnici su kasnije ponosno pokazivali i Titovu paradnu uniformu koju ovaj nije uspeo obući za svoj rođendan.

U operaciji su uništene i savezničke vojne misije koje su u Drvaru imali SSSR, SAD i Veika Britanija. U operaciji je poginulo između 213 i 343 pripadnika Vermahta, dok su procene partizanskih gubitaka kreću od 247, pa sve do 1916.

Brigadir Otto Kumm, komandant 7. SS divizije, sastavio je o operaciji „Konjićev skok" izveštaj na dvadeset stranica.

(Espreso/Kurir)