DANIJELA JE PUŠTALA KOSU 15 GODINA, A ONDA JE ODLUČILA DA JE DONIRA DECI OBOLELOJ OD RAKA! Upoznajte ženu HEROJA!

Zrenjaninka Danijela Čamber žena je koju osim prirodne lepote i negovanog izgleda, krasi ono još bitnije - dobrota, neiskvarenost i veliko srce.

Njena odluka da donira svoju dugu kosu, svoj zaštitni znak, deci oboleloj od raka, ganula je ekipu portala Espreso te smo odlučili da joj se javimo i saznamo kako se odlučila na ovaj veliki, humani podvig.

- Ranije sam bila dobrovoljni davalac krvi, ali posle koksaki virisa koji sam zapatila, to više nije moguće. Posle toliko tužnih sudbina obolelih ljudi i dece sinula mi je ideja da doniram kosu. Mogla sam ja i prodati tu kosu pa uplatiti nekom detetu, ali to ne bi bilo to. Te bi se pare izgubile u moru drugih i samo jednom detetu bi pomogle. Ovako, na ovaj način, moja kosa, to jest, perika od moje kose će nadživeti mene, možda i moje dete, vas, i ko zna koliko će ta perika uz pravilno održavanje trajati, i ko zna koliko devojčica će zbog nje ipak imati osmeh na licu i hodati ulicom bez srama i onih upitnih pogleda prolaznika. Deo mene će živeti kroz tu decu, činiti ih sretnom ma koliko to dugo bilo potrebno, a ja im od srca želim da im to druženje sa mojom kosom što kraće traje... i da svaka od njih dočeka da uživa u svojoj kosici, započinje priču naša sagovornica.

Kako smo saznali, Danijela je kosu puštala od 2006. godine, a prethodne tri godine je uopšte nije šišala.

Zanimalo nas je i da li je ova divna žena od samog starta planirala da donira svoju kosu nakon što dođe do određene dužine. Njen odgovor nas je prilično nasmejao.

- Kosu sam počela da puštam kao i svaka žena, zbog lepote. Sve mi smo kao devojčice maštale da imamo kosu kao Neda Ukraden 70-tih godina. Ja sam kao mala navlačila grilon hulahopke na glavu kao da mi je to kobajagi kosa i kada sam ispunila svoj detinji san, i nekoliko godina uživala u svojoj kosi, tad sam rešila da prestanem skroz da se šišam i onda da je odsečem.

Kako sama kaže, nijedne sekunde nije požalila što se ošišala jer je to ipak samo kosa koja raste, a sreća koju oseća i deli će se dodatno umnožiti.

Ukoliko se i vi razmišljate da učinite isto, raspitali smo se kod Danijele treba li ispuniti određene preduslove.

- Nije bilo puno preduslova za doniranje kose. Nije bitno da li je farbana kosa, najbitnija je dužina, ali i kvalitet kose. Mada, mislim da pravi umetnik od svega može da napravi nešto. Bitno je bar 30 cm dužine. Šišanje ne boli, verujte mi.

Zanimalo nas je i hoće li se kroz koju godinu, kada kosa dovoljno poraste, odlučiti na isti potez. Njen odgovor nas je još jednom oduševio i uverio u iskrenost i dobrotu ove žene.

- Da, s obzirom na to da kad se kosi pruža odgovarajuća nega, ona brže i raste, eto mene opet za nekoliko godina. Sad je bila skoro 50cm, čim stigne do 30cm, eto mene. Naravno, ukoliko budem i dalje zemljom hodala.

Naravno da će Danijela još dugo hodati i definitivno je ovom svetu potrebno više ljudi poput nje. Ona je još jedan dokaz i primer da nije teško biti čovek.

Za kraj našeg razgovora, ova divna žena svima je poslala jaku i važnu poruku.

Ne znam šta Bog ima u planu, ali ja imam plan da dočekam unučiće i da ih naučim da budu plemeniti ljudi kao što sam i ćerku učila. To je danas neophodno da bismo opstali u ovim teškim vremenima. Dobrotu treba širiti."

U nastavku možete videti kako je izgledao proces šišanja.

(Espreso)