Pravo lice Srbije
TUGA, ČEMER, JAD: Priča oca i supruga iz Zaječara koja otkriva najveću bolest u Srbiji o kojoj niko ne sme da priča!
Na portalu "radiomagnum.rs" objavljena je potresna priča koja odlično odslikava katastrofalnu poziciju ovaj grad koji se nalazi na istoku naše zemlje, ali odlično predstavlja i ostale gradove. Besparica, apatija, depresija, siromaštvo... neka su od osobina koje "caruju" u gradovima u unutrašnjosti.
Prenosimo je u celosti:
„Moje ime je Dragan, imam 40 godina, rođen sam i živim u Zaječaru sa ženom i dvoje male dece. Kada sam pitao dedu zašto se pre 60 godina doselio baš u Zaječar, a ne na primer u Niš, koji mu je bi mnogo bliži, odgovorio mi je da je Zaječar bio grad sa 5 giganata (Kristal, Fabrika porcelana, Pivara, Kablovi, mlekara), oko 50.000 stanovnika (kao i tadašnji Niš), na 10 kilometara od Bugarske i na 20 od Rumunije, tri bioskopa, pozorište, nekoliko fudbalnskih klubova, preko 100 kafana…, a pored svega i najbitnije, mnogo jakih sela sa poljoprivredom kojoj bi zavideli svi krajevi Srbije.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
A ja sada razmišljam da ga napustim jer želim da svojoj deci obezbedim bolje obrazovanje, raznovrsniju razonodu, jednotavno bolji život mojoj porodici“.
Prethodnih više od 20 godina evidentno je smanjenje populacije stanovništva Zaječara, kako zbog posledica slabog nataliteta, tako i zbog sve većeg odlaska mladih ljudi u veće gradove i u zapadne zemlje i to posebno nakon završenog visokoškolskog obrazovanja, što dovodi neminovno do smanjenja broja stanovnika Zaječara i do odliva kadrova koji nisu u mogućnosti da doprinesu razvoju grada, ali ni da se zaposle na radnim mestima za koja su se školovali.
Prema popisu iz 2011. godine Zaječar ima 38.165 stanovnika. Međutim, broj stanovnika na istoku Srbije i u Zaječaru smanjuje se iz dana u dan o čemu govori i zvanična statistika.
Najveći pad broja stanovnika u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u Zaječarskoj oblasti, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Takođe, najveći udeo starih uzrasta od 65 i više godina zabeležen je u Zaječarskoj oblasti (25,5 posto), gde je najmanje mladih do 15 godina (11,5 posto).
Ekonomski stručnjaci već decenijama upozoravaju na opasnost od demografskog pražnjenja istoka Srbije i na potrebu ravnomernog privrednog i demografskog razvoja.
Prirodni priraštaj u Zaječaru je već duže vreme negativan, natalitet duplo manji u odnosu na mortalitet, što se odrazilo i na smanjen broj školaraca. Na osnovu podataka Školske uprave u Zaječaru, na početku školske 2015/2016. godine prvi put u školske klupe selo je oko 370 prvaka u 11 škola u gradu i selima. Samo godinu dana ranije bilo je šesdeset prvaka više, ukupno 430.