PATROLIRALI SMO SA REČNOM POLICIJOM I OBIŠLI BEOGRADSKE OBALE: Saznali smo najveće tajne njihovog posla (VIDEO)

Dok dolazak lepog vremena za nautičare i kupače znači više uživanja na Savi i Dunavu, za rečnu policiju to znači više akcije i povećan obim posla.

Danji, noću, po magli, oluji i sunčanom danu, oni su ti koji održavaju red i mir na rekama, a da bismo otkrili koja su sve zaduženja policije na vodi, ko je najproblematičniji od nautičara, ali i kolika je odgovornost koji se nađu u plovilu, razgovarali smo sa Milenkom Markovićem koji je policijski službenik Policijske ispostave za bezbednost na rekama Beograda već više od tri decenije.

*Šta sve obuhvata rad na reci, koja su zaduženja rečne policije u Beogradu?

- Policijska ispostava za bezbednost na rekama obavlja sve policijske poslove u skladu sa policijski merama i radnjama i policijskim ovlašćenjima onim specifičnim na Dunavu i na Savi, odnosno, plovnom putu koga mi pokrivamo. Naša Policijska ispostava pokriva ukupno 135 kilometar plovnog puta, deo Dunava, deo Save i negde oko 220 kilometara obale, graničimo se sa 5 drugih policijskih uprava.

*Osim kontrole saobraćaja, šta još rečna policija radi?

- Glavni akcenat je na sprečavanju prekršaja, sprečavanje narušavanja javnog reda i mira, hvatanje izvršioca prekršajnog dela i drugih propisa koje krše. Tu je i obezbeđenje javnih skupova na reci, vezano za sportske organizacije, regate, takmuičenja na vodi i ostalo, a jedan od glavnih poslova po kojima smo mi prepoznatljivi jeste spašavanje lica, odnosno sprečavanje suicida sa beogradskih mostova.

Za te potrebe imamo konstantno 24 sata, određenu jednu interventnu patrolu koja dežura na našem objektu ili je u zoni mostova i ona je isključivo zadužena za spašavanje lica koja pokušavaju suicid sa naših mostova. Prošle godine smo imali 14 spašenih lica, a ove godine za sada dva. Primećuje se drastičan pad u odnosu na ovu godinu i prošlu u pokušaju suicida, prosek nam je ranijih godina bio 20 u toku jedne sezone, prošle godine je bilo dosta manje, kao i ove.

*Kada su u pitanju pokušaji samoubistava sa mostova, koji meseci su udarni, kada se ljudi najčešće odluče za taj korak?

Obično april, maj budu udarni meseci i to bude period kada imamo najviše skokova sa mostova i neki tamo jesenji mesec prvi. Ove godine je bilo dva i nadam se da će taj trend da nastavi da pada i nadam se da nećemo imati takvih situacija i da se ljudi neće odlučivati na taj potez, rekao je Milenko Marković

*Najviše prekršaja što se tiče bezbednosti plovidbe i propisa vezanih za bezbednost plovidbe koje naši nautičari na reci krše?

- Mi nismo direktno nadležni za sprovođenje propisa vezano za zakon o plovidbi za to je zadužena inspekcija bezbednosti plovidbe, mi usko sarađujemo sa njima, ali ukoliko oni nisu u mogućnosti da izađu na teren, mi sprečavamo narušavanje javnog reda i mira i dostavljamo nadležnoj inspekciji prijavu za prekršaj koju smo uočili ili plovidbeni izveštaj, gde oni u okviru svojih nadležnosti utvrđuju činjenice, da li ima prekršaja, koji su, dopunjavaju prijave i podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod sudije za prekršaje.

*Najčešći prekršaji su to da susrećemo plovila koja nisu registrovana, odnosno, nisu upisana u upisnik kod nadzorne Lučke kapetanije i susrećemo lica koja upravljaju tim plovilima, a nemaju položeni stručni ispit za upravljača motornog čamca.

Takođe, u sezoni je aktuelno glisiranje, takozvano podizanje talasa gde oni prevelikim talasima ugrožavaju druge učesnike u plovidbi i druge usidrene objekte. Tim podizanjem talasa mogu da oštete plovila, zato je Lučka kapetanija donela uredbu, gde je zabranjeno glisiranje, odnosno podizanje talasa od ušća reke Save do devet kilometara na gore, gde je najgušći rečni saobraćaj i na ušću gore uzvodno do Gardoša i nizvodno do Pančevačkog mosta to je zona gde ima najviše saobraćaja i tu je zabranjeno pravljenje talasa.

*Pravila na reci koja smo u obavezi da ispoštujemo?

Pre svega čamac mora biti tehnički ispravan, registrovan, upisan u upisnik kod nadležne Lučke kapetanije. Zatim, osobe koje upravljaju plovilom moraju da imaju položeni stručni ispit da znaju da vladaju tim čamce, da poznaju pravila bezbednosti plovidbe i bitno je da imaju propisanu opremu od vesala do sidra, dovoljan broj pojasa za spasavanje za određeni broj putnika. Lučka kapetanija u zavisnosti od gabarita vozila propisuje koliko ljudi može biti na njemu. Dakle, apelujem da se pridržavaju tih propisa: da čamci budu tehnički ispravi, da imaju položeni ispit, da ne ukrcavaju veći broj osoba u čamac od onoga što je Kapetanija prilikom registracije upisala, da imaju propisan broj pojasa za spasavanje.

* Koje sve nepredviđene okolnosti mogu da nam se dese na reci kada u ponoć moramo da zovemo rečnu policiju?

Kada su naši mlađi nautičari u pitanju, znaju da se malo dalje otisnu i sa društvom, odu u ruralnije predele, pa se desi da ostanu bez goriva, da ih uhvati nevreme, da im se ugasi telefon. Zato je važno da svoje plovidbene aktivnosti planiraju. Recimo, danas ćemo da plovimo od tačke A do B, da znaju kolika im je količina goriva potrebna, da imaju dovoljnu količinu hrane i vode, da su im telefoni napunjeni, da ako idu u zavučenije krajeve, da neko od njihovih prijatelja zna gde su, da bismo mi mogli lakše da ih nađemo.

Apelujem da ne koriste alkohol, pogotovo leti kada su velike vrućine, da se ne sidre na plovnom putu, ne ugrožavaju svoju bezbednost, jer je frekvencija prenosa robe mnogo veća. Dešava se da se ljudi usidre na sred Save, legnu u čamac plutaju i nečuju sirenu teretnog broda, da se vodi računa o tome, da se ne kupaju na plovnom putu.

*Kako funkcioniše noćno patroliranje?

- Naša policijska ispostava radi 24 sata, uvek imamo najmanje dve patrole, jedna je interventna koja je tu u bazi ili u blizini mostova, gde ima najviše skokova zbog hitne intervencije i drugu, nekad i dve koje su redovne i pokrivaju ostali delove terena. Naš posao zahteva da se radi i danju i noći i kad su loši vremenski uslovi, iz tih razloga potrebno je da postoji stalno usavršavanje i napredovanje, takav posao zahteva policijske veštine koje se stiču godinama. Takođe, potrebno je polaganje ispita za rukovanje radarom, jer je nama radar pomoćno sredstvo za uslove slabe vidljivosti kao što je noć. Nema farova, bele linije, kad izađete na Dunav ne vidite ništa oko sebe.

Šta se najčešće krijumčari na našim rekama?

Najčešće se krijumčare naftni derivati, a tu se skidao i koks sa brodova.

(Espreso.rs)