DANAS JE DAN ČUDOTVORCA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Dobro OČISTITE kuću, ali izbegavajte NAPORNE POSLOVE

Današnji dan posvećen je čudotvorcu Srpske pravoslavne crkve, Svetom Vasiliju Ostroškom. Njegove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, kao velika svetinja, više od 300 godina. To je mesto hodočašća i za vernike drugih religija.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju, u Hercegovini. Zamonašio se i započeo život podvižnika u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice. Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski, živeo je u manastiru Tvrdošu. Kada su ga Turci razorili, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine. Njegove čudotvorne mošti i grob čuvaju se do današnjeg dana. Ubrzo, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu. Smatran za sveca još za života - tokom godina, njegov kult sve više je jačao. Slavi se i kao krsna slava. Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir. Od davnina postoje legende vezane za ovog sveca, pa se tako kaže da je Sveti Vasilije tokom života više ličio na anđela nego na čoveka, kao i da je svoj duh uzdigao, a telo obesmrtio. Postoji verovanje da oni koje se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova bolest ili bolest nekog njihovog najmilijeg biće kao “rukom odnesena”. A svi koji su tražili pomoć ovog sveca bili su na strogom postu sve dok na Trojice ili Duhove ne odu na Ostrog i tamo se pričeste. Prema verovanju na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što vernici treba da urade jeste da se iskreno pomole čudotvorcu, a verovalo se da će svaka želja iz dubine srca biti ispunjena. Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope. U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.

Bonus video:

(Espreso/Super žena)