Potresno pismo nastavnice Ljubinke Nedić koje je uzdrmalo Srbiju!

Ljubinka Nedić, nastavnica engleskog, objavila je na svom blogu "Klotfrket" priču koja je privukla veliku pažnju na društvenim mrežama pod nazivom "Deca koju su pojeli skakavci". Ona je u njemu objasnila problem sa decom koju podučava, a koja su sve manje intiligentnija.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ona se već godinama bori sa činjenicom da svake godine kod đaka raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost...

Ovaj tekst prenosimo u celosti:

Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.

Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.

Pomislim - možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju! Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.

Pomislim - promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije. Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?