ČEKALI SMO DA TATA AMINUJE PA DA POĐEMO ZA SRBIJU: Albanka Maja promenila ime i veru iz ljubavi prema Darku!

U selu Beli Breg kod Aleksinca, pre sedam godina, poljoprivrednik Darko Miladinović oženio se Albankom Majlindom Vatnikaj (32), koja je iz ljubavi prema svom suprugu uzela pravoslavnu veru i sada se zove Maja Miladinović, pisao je o tome ranije Objektiv.

– Videla sam da je dobar čovek, iako je stariji od mene 14 godina. Sve je bilo dogovoreno, seli smo u kafić i čekali da tata aminuje i da svi zajedno pođemo za Srbiju, da upoznamo Darkovu porodicu i vidimo u kakvoj kući živi – objašnjava Maja.

OD MUSLIMANKE DO PRAVOSLAVKE

Kad su Majini roditelji i brat stigli u Beli Breg, oni su, kako Darko tvrdi, bili zadovoljni onim što su videli. Veliko imanje, kuća na sprat, šest krava, junica, stado ovaca i živina, nekoliko hektara obradivog zemljišta bili su dobra podloga za sigurnu budućnost njihove tada dvadesetpetogodišnje ćerke.

– Vredan sam čovek. Kad su videli moje domaćinstvo, tast je rekao da mogu da dođem po Maju, odmah smo se verili, a već sledeće godine pravili smo svadbu i dobili naslednika Nikolu. Tada su se krstili i ona i naš sin. Maja je sama izrazila želju da se preobrati i primi pravoslavnu veru. Niko je nije primoravao na to, niti je bilo pomena o tome. Čin prekrštavanja je dozvoljen u našoj crkvi i jako nas je obradovao taj postupak – priznaje Darko i dodaje da Majini roditelji nisu bili protiv želje njihove ćerke, pa su i prisustvovali svečanoj ceremoniji.

JEDVA PREŽIVELE I ONA I BEBA

Miladinovići imaju dvoje dece, Nikolu (6) i Nikolinu (3), a sa oboma je Maja imala rizične trudnoće, zbog kojih je, kako kaže, jedva izvukla živu glavu.

– Rodila sam sina u osmom mesecu, pa je proveo devet dana u inkubatoru. Posle tri godine i Nikolina nas je iznenadila preranim dolaskom na svet, u sedmom mesecu. Imala je samo 750 grama, mislili smo da se neće izvući. Obe smo provele mesec dana u Tiršovoj, a potom je ona prebačena na Institut za majku i dete i tamo bila još četiri meseca na lečenju. Da se rodila u Albaniji, ne bi preživela. Tamo je zdravstveni sistem mnogo lošiji nego ovde. Moja majka je izgubila blizance pre 30 godina jer doktori nisu bili dobri – drhtavim glasom priča Maja prisećajući se tog stresnog perioda.

Od brige za suprugu i ćerku Darku je pozlilo, pa je hitno hospitalizovan na Internom odeljenju UKC Niš.

– Plače mi se kad se setim tih dana. Njih dve u Beogradu u bolnici, ja ovde, Nikoli u međuvremenu oko počne da šeta levo-desno. Ne dao bog nikom. Srećom, svi smo se izborili, Nikolina je imala dve operacije, sad je zdrava i srećna devojčica koja je sustigla svoje vršnjake i po kilaži i po sposobnostima – ističe naš domaćin.

NA STOLU VRUĆA POGAČA, JAGNJETINA I RAKIJA

Miladinovići poštuju sve srpske običaje. Iako je došla iz Tirane, Maja je usvojila našu kulturu i tradiciju, pa joj spremanje srpskih specijaliteta ne pada teško.

– Volim da kuvam, spremam sva jela koja se ovde uglavnom jedu. Čudno mi je samo što se sva hrana iznese na sto, pa se članovi porodice sami služe. U Albaniji serviraš hranu svakom ponaosob. Nema ustajanja od stola i posluživanja. Volim sve da radim, mesim hleb, idem u štalu, čistim kod krava. Nisam verovala da ću ikad raditi te poslove, ali kad sam došla u ovu kuću i postala srpska snajka, prihvatila sam to sa osmehom – priznaje Maja.

Iako u Srbiji živi već sedam godina, Maji su još uvek neke reči nepoznate.

– Ne znam baš sve da kažem, a kad sam se tek udala, bilo mi je jako teško. Vremenom sam počela da usvajam reči i da se lako sporazumevam s porodicom i komšilukom. Imam jednu drugaricu Albanku koja je udata u selu do našeg i prija mi kad se ispričamo na našem jeziku – tvrdi naša domaćica.

U ALBANIJI ŽIVELA POD STAKLENIM ZVONOM

Maja se i posle toliko godina života u Belom Bregu još uvek iščuđava devojkama koje idu u provod u 10 uveče, a dođu kući u pet ujutru.

– Kod mojih roditelja nije smelo tako. Ako uopšte i izađem negde, moram da budem u krevetu do jedanaest sati. Kada sam završila osnovnu školu, išla sam na kurs šest meseci i ubrzo se zaposlila u fabrici obuće. U Srbiji su devojke slobodnije, u Albaniji ne može tako. Meni kad brat kaže da ćutim, ja moram da ćutim. U stvari, brat i ne priča. Dovoljno je bilo da me pogleda i da mi sve bude jasno – kaže Maja, koja je u Tirani živela s roditeljima, bratom i četiri sestre.

– Sve su udate u Nemačku. Bila sam kod njih godinu dana dok se nisam udala. Nemci su tako hladni i gordi, uopšte nisu kao Srbi – dodaje domaćica.

MEŠTANI HVALE MAJU

Kad je odlučio da se oženi Albankom, Darko se plašio komšijskih komentara. Iako se sa svima druži, ipak, kako tvrdi, ima i onih koji hoće da mu zabodu nož u leđa.

– Dobar sam sa svima, ali naravno da ima i onih koji su ogovarali i pričali. Međutim, Maja se pokazala kao prava srpska snajka, svi su je prihvatili, a najbitnije mi je da su moji roditelji zadovoljni njom. Ona ih ne zove po imenu, nego im se obraća sa „majko” i „oče”, što je velika pohvala za nju u odnosu na današnje moderne devojke. Jedino mi je žao što nije nosila venčanicu na našoj svadbi, vidim da je i njoj sada krivo, ali tada je tako odlučila. Ugađam joj u svemu, ništa joj ne branim. Učim je da vozi kola, ali slabo joj ide, bolje se snalazi na traktoru – kroz smeh kaže Darko.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)