VETAR I RUŠKA PRIREĐUJU PTIČJI RIJALITI UŽIVO: Žive u selu Tabanović, možete ih gledati preko 2 kamere! (UŽIVO)

Vetar i Ruška su glavni junaci među pticama već petu godinu zaredom od kada se gnezde u domu Zorana i Jasmine u selu Tabanović kod Šapca.

Ove godine omogućeno je da ih gledate u živom prenosu, da pratite njihovo razmnožavanje, od polaganja jaja do izletanja mladunaca.

Na sajtu "pticesrbije.rs" možete da gledate uživo pravi "ptičji rijaliti" i to zahvaljujući unutrašnjoj i spoljašnjoj kameri.

To možete uraditi klikom na ovaj LINK.

Naime, Vetruška (Falco tinnunculus) je vrsta malog sokola koja naseljava vrlo različita otvorena i mozaična staništa od nizija do planinskih predela (stepe, livade, pašnjaci, poljoprivredni predeli). Redovno se gnezdi i u naseljima, uglavnom na kućama i zgradama. Rasprostranjena je u celoj Evropi, delovima Azije i Afrike. Ptice sa severa Evroazije u jesen se pomeraju u srednju i južnu Evropu, dok vetruške iz Srbije zimu provode u Sredozemlju.

Vetruška, kao i drugi sokolovi, ne gradi gnezda, a jaja polaže u stara gnezda ptica iz porodice vrana, na stenama i lesnim odsecima, dupljama u drveću, u nišama zgrada, kuća i drugim objektima, na stubovima za prenos električne energije i slično. Hrani se pretežno malim sisarima (voluharicama i miševima), gušterima, insektima i malim pticama. Poznata je po lebdenju tokom lova.

Ugrožena je gubitkom staništa usled intenziviranja poljoprivrede, prekomernom upotrebom pesticida, stradanjem na električnim vodovima i neposrednim ubijanjem. U gradovima joj ne pogoduje manjak zelenila što uzrokuje siromašne izvore hrane i moderna arhitektura koja joj ne ostavlja prostor za gnežđenje. Evropska populacija umereno opada. U Srbiji se gnezdi stabilna populacija od 4.300–5.500 parova (Puzović i sar, 2015).

Evropska populacija umereno opada, a u Srbiji se gnezdi stabilna populacija od 4.300–5.500 parova, navodi se na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Veoma je korisna ptica, jer gradove, kao i sova, oslobađa velike količine glodara. Procenjuje se da samo beogradske vetruške godišnje grad oslobode od oko desetak tona miševa i sitnih glodara.

Kako su u vrhu lanca ishrane, prisustvo vetruške znak je da je životna sredina i dalje koliko toliko zdrava, jer su ove grabljivice prve na udaru preteranog zagađenja, zbog specifičnosti njihove ishrane

"Pridruži se jatu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koje predano radi na zaštiti nas vetruški. OVDE saznaj kako da podržiš njihov rad".

(Espreso)