PET NEDELJA OD REVAKCINACIJE, obolela od KORONE! Pitanje je da li bi izvukla živu glavu da se NIJE VAKCINISALA

"Pozitivni ste". Već godinu dana cela Srbija strepi od ove rečenice, a ja sam je čula onda kad sam joj se najmanje nadala - pet nedelja od revakcinacije. Pretpostavljala sam već da će scenario biti takav. U to vreme već nisam osećala miris i ukus, ali me je držao tračak nade da me je zaobišao virus od kojeg strepi cela planeta.

Ali, krenimo redom.

Čim se pojavila vest da će u Srbiji biti dostupna vakcina protiv korone, nisam imala dileme oko toga da li ću stati u red da je primim. Bilo mi je važno saznanje da zahvaljujući njoj, iako se zarazim, neću završiti na respiratoru, a bilo mi je jako bitno i da doprinesem kolektivnom imunitetu i tako bar na neki način sačuvam roditelje koji su narušenog zdravlja. Zato sam zajedno s kolegama iz redakcije odmah po dolasku vakcine primila cepivo. I pored toga nisam "spustila gard", nastavila sam da se čuvam, nosila sam masku, prala ruke, dezinfikovala sve što treba...

Onda sam jednog dana, pet nedelja od revakcinacije, prvo osetila malaksalost, bol u grudima i blagu tahikardiju. Sećam se da sam koleginici rekla da inače nisam hipohondar, ali da se osećam veoma čudno i da mi je sve sumnjivo. Obe smo se nasmejale, i odmahnule rukom: "Ma, nije to ništa!" Onda su iste večeri počeli da se ređaju već ozbiljniji simptomi, jedan po jedan, nos mi je bio zapušen, boleli su me sinusi, imala sam jaku glavobolju i kostobolju koja me je jako iscrpljivala. Sve to me je oborilo u krevet, a ja sam i dalje bila ubeđena da je u pitanju tek obična prehlada. Ipak, crv sumnje mi nije dao mira, a naročito nakon što je toplomer pokazao da imam temperaturu, i to 39! Uradila sam kućni test, drugi dan od simptoma, ali je bio negativan. Sećam se da sam se našalila i suprugu rekla da je ovo bio prvi test koji sam uradila, a koji je bio negativan.

Moram da priznam i da sam tih prvih dana bila baš tvrdoglava, i odbijala nagovore porodice da idem da se testiram. Četvrti dan mi je već bilo čudno što ne osećam miris, ni ukus hrane. E, onda sam već počela da paničim, počela sam da mirišem sve po kući, parfem, činiju sa kafom, sapun... Anketirala sam ukućane, prinosila sve njihovom nosu, a obeshrabrivalo me je kada bi svi na moje pitanje "osećaš li kako miriše ovo", odgovarali sa "da".

Šta me je na kraju oteralo kod doktora?

Temperatura koja tri dana nije odustajala, kostobolja i bol u grudima koji je bivao sve jači. U red ispred kovid ambulante sam stala u pola 11 uveče, a pred doktorku sam stigla tek u šest ujutru. Kada je na kraju stigao pozitivan test, dala mi je antibiotik i vitamine i poslala me na kućno lečenje. I dan-danas mi u ušima odzvanja rečenica kojom me je ispratila iz ordinacije: "Ko zna šta bi bilo da se niste vakcinisali."

U neverici sam se posle toga zabarakadirala u sobu, a usledili su zabrinuti pozivi roditelja, porodice, prijatelja. Ćerka (15) i sin (10) su bili uplašeni, sin nije izdržao, morao je da uđe kod mene u sobu, suznih očiju me je tiho pitao: "A možeš li ti da umreš od korone?". Plašile su ga informacije koje je poslednjih meseci slušao, ko je sve izgubio bitku sa ovim virusom. Dosetila sam se i pokazala na hrpu tableta koje su bile pored mene, i našalila se: "Ma kakvi, pogledaj sa kojim oružjem su me sve doktori opremili".

Narednih deset dana korona me je prikovala za krevet. Svaki pokret mi je predstavljao napor, kašalj nije odustajao, miris i ukus se nisu vraćali... Popila sam dve ture antibiotika, a pošto mi se temperatura vratila, i treću. Rekli su mi i da imam tipične simptome britanskog soja, a dotorka je odlučno odbila moj predlog da počnem da radim od kuće ako se budem osećala bolje. "Treba vam odmor, oporavak je najvažniji", bila je neumoljiva.

Živnula sam deseti dan od simptoma, a pogodilo se da mi se tada konačno vratio miris, i ukus. Četrnaesti dan sam izašla iz izolacije, i malo pomalo se vraćala redovnim aktivnostima. Dan po dan sam sa manje umora obavljala sve one stvari koje mi pre korone išle kao od šale, poput usisavanja ili penjanja uz stepenice.

Celo ovo iskustvo uticalo je na to da roditelje, koji su bili skeptični, nagovorim da se vakcinišu. I ne samo to, da cenim male-velike stvari, poput mirisa prve jutarnje kafe, ukusa vanil krema omiljene krempite, i najvažnije - to što mogu konačno da zagrlim najdraže ljude oko sebe.

Ko zna šta bi bilo da se nisam vakcinisala.

(Espreso/Blic Žena)