Redovan pregled dojki - najiskreniji način da sebi pokažete ljubav

Broj obolelih žena od raka dojke u Srbiji u stalnom je porastu već skoro 30 godina, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ujedno, rak dojke je najčešći oblik raka od kojeg oboljeva (23,3%) ali i umire (17,9%) ženske populacija u Srbiji. O ovoj temi treba govoriti tokom cele godine, a ne samo tokom obeležavanja nacionalnih i međunarodnih dana borbe protiv raka dojke, jer pacijenti sa dijagnozom raka dojke stižu svaki dan na onkološke klinike u Srbiji. Prema poslednjim podacima, 2018. godine više od 4.500 žena je dobilo dijagnozu raka dojke, a umrlo blizu 1.700.

Ali nije svaki stadijum ove bolesti isti. Rani stadijum raka dojke u većini slučajeva (skoro 90 odsto) je izlečiv, pa se postavlja pitanje zašto je statistika ovako sumorna i šta radimo pogrešno. Inovativna terapija za sve obolele kako u početnoj fazi bolesti tako i u metastatskom karcinomu dojke umnogome bi promenila ovu sumornu statistiku.

“Vreme jeste saveznik ove bolesti, jer je otkrivanje u ranoj fazi najbitniji parametar dobre prognoze. Ako se otkrije na vreme u ranom stadijumu, što bi značilo da je karcinom ograničen na dojku i eventualno nekolicinu pripadajućih limfatika, bolest je izlečiva u preko 90 odsto slučajeva” ističe ass. dr Ana Cvetanović, specijalista internističke onkologije na Klinici za onkologiju UKC Niš i dodaje da je takođe važno koji podtip karcinoma dojke je u pitanju.

“Postoje 4 stadijuma bolesti: stadijum 1 i 2, kada postoji samo tumor u dojci koji se nije proširio u reginalne limfne čvorove ili je zahvatio mali broj limfnih čvorova koji mogu da se odstrane. Stadijum 3 predstavlja tzv. lokalno uznapredovali rak dojke, kada je tumor ograničen na dojku i regionalne limfne čvorove, ali su najčešċe zahvaċena koža dojke ili su limfni čvorovi veoma uveċani, tako da se ne mogu bezbedno odstraniti hirurškim putem. Stadijum 4 označava tumor koji je dao metastaze u udaljenim organima (kosti, pluċa, jetra). Što je veći stadijum bolesti to je i lečenje kompleksnije i stepen izlečivosti manji. U 4. stadijumu petogodišnje preživljavanje je samo oko 25 odsto”, objašnjava dr Cvetanović.

Međutim, različiti podtipovi raka dojke imaju i različitu prognozu, ali i modalitete lečenja. Kod skoro svake pete žene javlja se HER2-pozitivni rak dojke, koji je nekada spadao u jako agresivne karcinome, sa lošom prognozom i većom smrtnošću. Medjutim inovativne terapije koje se uveliko koriste u svetu značajno su promenile prognozu bolesnica sa ovim podtipom karcinoma dojke. Za ovaj tip oboljenja ukoliko se otkrije u ranoj fazi postoje efikasni lekovi koji eliminišu karcinom u većini slučajeva i zato je važno da i naše pacijentkinje znaju koje su im sve terapijske opcije na raspolaganju i da dobiju adekvatnu terapiju na vreme.

Dr Cvetanović objašnjava da rak dojke ne prepoznaje godine i da je potrebno da svaka žena redovno radi samopreglede i odlazi na redovne preglede kod lekara.

„Nephodno je da sve devojke i žene starosti 25 godina i više redovno rade samopreglede dojki jednom mesečno, a jednom godišnje i ultrazvučni pregled. Za žene starije od 50 godina je obavezan i mamografski pregled na svake dve godine. I pored toga, ukoliko se desi da žena sama napipa promenu u dojci potrebno je da se javi onkologu koji će uraditi klinički pregled i uputiti na dalju dijagnostiku“, poručuje dr Cvetanović i dodaje da, osim pravovremenog otkrivanja, veoma važnu i ne manju ulogu ima i lečenje inovativnom terapijom.

Svoju borbu sa HER2 rakom dojke započela je na redovnom, preventivnom pregledu i Gordana Marjanović iz Užica.

“Pre 9 godina sam saznala da imam rak dojke. U trenutku kada mi je doktor na preventivnom pregledu saopštio tu strašnu vest osećala sam se izgubljeno. Plašila sam se puta ispred sebe najviše zbog neizvesnosti jer nisam znala šta me čeka i kakav će ishod moje borbe biti”, seća se Gordana početka svoje bitke tokom koje je prošla i hemioterapiju, mastektomiju, ali i otkrila metastaze na kičmenom pršljenu.

“Najveći strah sam imala od hemoterapije, a najteže mi je pao gubitak kose, iako sam bila spremna na to. Zbog terapije, koja je bila na svake tri nedelje, zbog čega je trajala 3 meseca, naučila sam da usporim tempo, promenim prioritete i zavolim sebe. Najveća lekcija mi je bila da naučim da osluškujem svoj organizam i nikad ne zapostavljam svoje zdravlje”, priznaje Gordana i dodaje da su joj snagu za borbu dali deca i suprug, ali i svi prijatelji i porodica koji su u svakom trenutku bili uz nju. Osim njih, podršku i snagu je crpila od žena koje je upoznala u udruženju “Jefimija” koje su joj pokazale da postoji život posle dijagnoze raka.

“Žao mi je što sam morala da prođem ovako trnovit put da bih shvatila da neke stvari ne mogu da čekaju do sutra, i da strah nije razlog za odlaganje pregleda. Žao mi je što nisam redovnije odlazila na kontrole, jer sam svesna da bi moja borba bila lakša da sam rak otkrila ranije”, iskrena je Gorana.

Sa svojih 68 godina, tokom kojih je pobedila u najvažnijoj bici u životu, poručuje svim ženama da “budu sebi važne i da vode računa o svom zdravlju. Redovan odlazak kod lekara je najiskreniji način da sebi pokažete ljubav”.

(Espreso)