SELO RADOJEVO ČUVA LEGENDU O VAMPIRU: Priča o krvopiji se prenosi generacijama, postoji i ZVANIČAN IZVEŠTAJ

Iako su prohujali vekovi otkako je priča o njemu plašila ljude, saznanje o krvopiji sa ovih prostora prisutno je i među današnjim generacijama

Selo Radojevo od 1.000 stanovnika još čuva legendu o jednom vampiru. Zove se Miloš i davno pamte Banaćana iz mesta na samoj srpsko-rumunskoj granici. Iako su prohujali vekovi otkako je priča o njemu plašila ljude, saznanje o krvopiji sa ovih prostora prisutno je i među današnjim generacijama.

Selo u kome vampirizam nije stran termin, nekada se nazivalo Peterda ili Srpska Klarija i bilo je poznato po strogom poštovanju običaja da se telo preminulog posle sahrane otkopa, a onda ponovo vrati u grob, kako se ne bi desilo da se povampiri.

Prema predanju, događalo se da se u protivnom stvarno obistini ono od čega su ljudi strepeli. Zapisao je to još 1977. Francuz Robert Ambelain u knjizi “Vampirizam – legenda ili stvarnost”, posle čega je maleno i do tada nepoznato Radojevo ušlo u svetsku literaturu o misterijama.

Tako dolazimo do priče o zvaničnom izveštaju koji se danas čuva u nekoj od bečkih arhiva, a koji je oktobra 1732. godine carskom vojnom odseku u Beogradu predao major Jožef Faredi Tamarski. Nekoliko meseci pre toga, on je u Peterdu bio poslat da bi ispitao misterioznu smrt 11 ljudi. Pričalo se da su svi do jednog nastradali od ujeda vampira Miloša, nepoznatog prezimena.

Zadatak nije bio lak. Tamarski se pozivao na zdrav razum, pa je najpre krenuo da ubeđuje ljude da vampiri ne postoje i da mogu da budu spokojni. Meštani su bili uporni da mu dokažu da greši.

Rođaci žrtava su mu ispričali da su oni umirali za šest do deset dana. Mučile su ih strašne noćne more, a na vratu su imali plavičaste tragove. Da bi demantovao meštane u ubeđenju kako je smrt nastupila kao posledica vampirizma, shvatio je da mu preostaje samo jedno – otkopavanje istine.

Misteriozni vampir je sahranjen u aprilu 1731. godine, a za sve naknadne smrti meštani su krivili njega. Tako je Tamarski rešio da im dokaže da veruju u gluposti, pa je akcija iskopavanja Miloševog tela počela.

Kada je zemlja uklonjena, a drvena ploča koja je pokrivala leš podignuta, svi su bili u panici ugledavši prizor – telo je bilo sasvim netaknuto, kao da nije prošlo 15 meseci od smrti. Miloš je izgledao kao živ čovek, širom otvorenih očiju koje su, kako se pričalo, bile sklopljene na dan sahrane, jer mu ih je supruga lično zatvorila.

Međutim, od toga je jezivije bilo to što je Tamarski primetio upravo ono na šta su mu meštani sela ukazivali – iz usta mu je tekla krv, slivajući se sve do ploče, a onda i ispod nje. Svi su povikali: “Miloš je stvarno vampir!

Major je napravio izveštaj o ovom čudnom otkriću koji je sačuvan u bečkoj arhivi. Tamarski je naredio, onako kako su ljudi tražili, da se Milošev leš probode kocem, a zatim, na ličnu inicijativu, prelije gašenim krečom, pa ponovo zatrpa, kako meštani ne bi opet odlučili da ga iskopaju.

Major je otišao korak dalje i naredio da se iskopaju i tela nastradalih. Tada je zatekao prizor od koga mu se ponovo sledila krv u žilama – dva leša su bila sasvim očuvana, umesto da se nalaze u fazi raspadanja, dok su se na telu žene, koja je izgledala kao da spava, pokretali udovi. Tamarski je naredio da se i njihova tela probodu kocem i ponovo zakopaju, potvrđujući da vampirizam postoji i da je ovo jedini način da se spreči njegovo dalje “delovanje” u ovoj varoši.

Bonus video:

(Espreso/HAPPY BSC)