DECA SU SVE VIŠA, A NEVEROVATNO JE DA DEVOJČICE NOSE BROJEVE CIPELA PREKO 40: Pedijatar Leković OTKRIO RAZLOG!

Deca su znatno viša u odnosu na period od pre desetak godina, a stopala su im duža, što se posebno vidi kod devojčica jer počinju da nose brojeve veće od 40. Pedijatar Milan Leković za B92.net objašnjava da nije čudno što devojčice nose tako veliki broj, jer se ta granica “pomerila”, a u tom procesu je ključan jedan faktor.

Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetskih činilaca i niza faktora iz okoline, a optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, odgovarajuće ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.

Od rođenja do kraja adolescencije, rast se može podeliti u tri faze, koje se nadovezuju jedna na drugu, što kasnije utiče na brzinu rasta.

Pediijatar Milan Leković je ukazao na to da je čvrsta hrana odgovorna za brz rast kod dece, već u najranijem periodu života, te da je veoma važno kako kaže, da se bebe doje majčinim mlekom ili adaptiranim, kako u kasnijem uzrastu ne bi došlo do toga da nose brojeve od 40 pa nadalje i da imaju visinu koja nije primerena za uzrast u kojem se nalaze.

“Taj trend postoji odavno, a problem može da nastane još kada je deate odojče, i to sve zbog čvrste hrane”, navodi Leković.

On i dalje ističe značaj mleka.

“Oduvek sam se zalagao za to, da dete uzima majčino mleko ili adaptirano, jer to obezbeđuje optimistično sazrevanje, i naravno to hrani mozak, želudac, koštano-mišićni sistem, koji vremenom postaju sve snažniji, što je jako važno za normalno funkcionisanje”, dodaje.

“Pravilna ishrana je važna”

“Sazrevanje je neophodno, dakle, da prirodnim putem organi sazre, a ako se hrane čvrstom hranom, poput piletine koja je puna horomna i slične hrane, to nije dobro, i u kasnijem uzrastu će postati vidljivo, kako po njihovom rastu, tako i po konstituciji”, napominje.

To nadalje donosi nove probleme.

“Kasnije dolazi do gojaznosti, dermatitisa, bronhitisa, dijabetesa i drugih bolesti, ukoliko se sa četiri ili pet meseci krene sa čvrstom hranom”, dodaje.

“Hormonski disbalans”

“Razumljivo je i to da su roditelji na poslu i da zbog obaveza ne mogu da se posvete deci u onoj meri u kojoj bi to želeli, tako da su ona u tom slučaju prepuštena sama sebi i tada jedu prerađevine, brzu hranu, viršle, paštete, što nije dobro”, navodi.

“Naravno, ne može svaki roditelj, svakog dana detetu da priušti kvalitetno meso, ali sa druge strane, mora se voditi računa o ishrani, koja je ključna od najranijeg uzrasta, kao što sam napomenuo na početku”, objašnjava.

Isto tako, kravlje mleko ne bi trebalo da se uvodi u ishranu pre godinu dana, kao ni jogurt, upozorava dr Leković.

“Isto tako, kada deca dođu do školskog uzrasta, ona jedu brzu hranu i onda dolazi do toga da preuranjeno započnu da rastu, ili ima i obrnutih situacija, kada sporije rastu, pa piju hormon rasta, koji može da izazove hormonski disbalans i slično”, zaključuje.

Zanimljive činjenice

Podsetimo, prema istorijskim podacima, od 1896. do 1996, žene u Srbiji porasle su za 15,7 centimetra po čemu su na četvrtom mestu na listi najviše poraslih u svetu za 100 godina.

Za sto godina muškarci u Srbiji su porasli za 13,2 centimetra, po čemu su 17. u svetu.

U kategoriji žena najviše su porasle žene iz Južne Koreje, za 20,1 centimetar, a od muškaraca Iranci sa 16,5 cm.

U proseku je mlada osoba danas viša za oko 8, 9 santimetra nego pre sto godina.

Prosečna veličina stopala danas je za dva broja veća u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka.

Sa 11 godina devojčice su u proseku više za dva centimetra.

Napoleon I imao je oko 168 centimetra i u 18. veku, kada je prosečna visina muškarca bila 165 centimetra, važio je za visokog čoveka.

Najviši čovek na svetu u istoriji bio je Amerikanac Robert Vodlou, koji je bio visok 2,72 metara, a nosio je cipele broj 70,5.

Bonus video:

(Espreso / Objektiv)