STEFAN GLADUJE CEO DAN KAKO BI BILO ZA MAJKU I NJEGOVOG BRATA: Žive u nemaštini, plakali kad su dobili hranu

Samohrana majka Milka Nikolić, sa dva sina, Nikolom i Stefanom, živi bez struje, u zgradi Centra za socijalni rad u Blacu, u mraku, cele tri godine. Kao u horor filmu.

Milka je bolesna, ima problema sa srcem, pa ne radi, a ova tročlana porodica živi u potpunom siromaštvu - od svega 14.000 socijalne pomoći. Stariji sin Stefan ima 22 godine, ide u nadnicu, kad ga neko zove. Otežano govori, povučen je i stidljiv. Radi za 600 dinara dnevno, po ceo dan, bukvalno. Iz kuće ode oko 7 ujutru, vrati se kad se smrkne, u pola 8 uveče.

Kako bi što više novca doneo u kuću, ovaj skromni mladić ne jede ceo dan. Jer, kako kaže, šta bi mu onda ostalo od novca da donese mami i bratu?

- Porodica Nikolić bukvalno nema ništa. Kada sam ih posetio, nisu imali ni šta da jedu. Dug za struju, koji je napravila baka koja je ranije tu živela, iznosi skoro 90.000 dinara. Oni nisu u mogućnosti da to isplate, nikako. Za njih je to misaona imenica. Stefan radi po ceo dan, a kada sam razgovarao sa njim, bilo mu je loše. Rekao mi je da ga probada nešto kod stomaka. "Zašto Stefane nisi kupio sebi neku pljeskavicu dok si radio?", pitao sam ga, a on kaže: "Pa šta bi mi onda ostalo?" - priča za Telegraf.rs humanitarac iz Kuršmumlije, Dejan Marković (Milošević).

Nikola, mlađi brat, ima 16 godina i ide u srednju školu. Ipak, njegova svakodnevica nije kao kod ostalih vršnjaka. I on se trudi da zaradi koji dinar, kad ga, baš kao i starijeg, Stefana, pozovu u nadnicu.

Nikolići nemaju ništa od bele tehnike. Ni frižider, ni veš mašinu, ni električni šporet. Zimu su teško pregurali, pokušavajući da se od koje grančice ugreju na starom šporetu na drva. Tu Milka uspe da zagreje vodu kojom pere stvari, da nešto skuva, kako ne bi ostali potpuno gladni.

Markovićeva humanitarna organizacija odnela je ovoj skromnoj porodici nešto hrane i odeće, jer čak ni to nisu imali.

- Stefan je dobio nove patike, nosio je neke stare koje čak nisu bile ni uparene. Samo zbog hrane i to malo odeće i obuće, toliko su se obradovali, da je Stefan, kada je video, zaplakao od sreće. Čak nemaju ni gde da spavaju. Leže na nekim krevetima kojima su žice izašle - priča naš sagovornik.

Kako dodaje, Stefanu je jedina želja da više ne živi u mraku.

- Kad bih samo jedan televizor imao... - rekao je ovaj skromni mladić.

A ni Milka ne traži puno. Samo kada bi mogla da ima jednu veš mašinu, da više ne mora da pere na ruke i ono malo stvari što ima.

Ukoliko želite da pomognete Stefanu, Nikoli i njihovoj majci, račun za pomoć je 160-0000000509654-28 Udruženje Gvozdeni puk Republike Srbije, Kuršumlija. Svrha uplate: Pomoć za porodicu Nikolić. Telefon za informacije: 061/ 171-4045, Dejan Marković Milošević.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)