ZAŠTO SE UPORNO KRŠE PRAVILA: Korona žurke nisu samo želja za provodom, objašnjenje seže malo dalje od toga

“Razbijena još jedna korona žurka“, “Interventna rasterala goste”, “Kažnjeni zbog okupljanja i nenošenja maski” samo su neki od naslova koji poslednjih dana privlače dosta pažnje i sve su češći u medijima.

U isto vreme, broj osoba zaraženih kovidom-19 ako ne raste onda stagnira, baš kao i broj preminulih i onih koji se na respiratoru bore za život.

Epidemiološka situacija u našoj državi daleko je od povoljne, pandemija korona virusa traje već godinu dana, a sa njom i strah, iščekivanje, tzv. nova normalnost i – inat. Kada sagledate sve ove činjenice i želite da eliminišete “uljeza”, prvo što pomislite je da tu nema mesta inatu.

Ipak, postoje i oni koji uprkos svemu žele da se provesele, popiju piće u nekom lokalu, sednu i okupe se sa prijateljima kao nekada… Ali, dok većina strpljvo čeka da “oluja prođe”, dotle su neki nestrpljivi, pa rizikuju ne samo da budu kažnjeni, već i da se zaraze i prenesu korona virus članovima svojih porodica.

Da li je samo reč o čuvenom srpskom inatu i koji su koreni ovakvih potreba pitali smo Aleksandru Janković, kliničkog psihologa.

Prema njenim rečima, ovakva pojava karakteristična je za ljude koji su dugo izloženi nekoj ozbiljnoj frustraciji.

– Nismo mi tu unikatni, tzv. korona žurke se pojavljuju u velikom broju zemalja, i to je karakteristično kada smo u ovakvoj frustraciji čiji se kraj ne vidi i ne postoji vremensko ograničenje kada će život krenuti normalnim tokom – kaže psiholog Aleksandra Janković za Telegraf.

– Kod nekih ljudi to izaziva bes i manje straha za razboljevanje, pa čak ih i kazne ne uzbuđuju – objašnjava Janković i dodaje da oni koji su na takvim žurkama svakako to sebi mogu da priušte u finansijskom smislu.

Sagovornica Telegrafa smatra da se radi o revoltu prema svemu što nas ograničava i što samim tim minimizuje naše individualne i hedonističke potrebe.

Janković ukazuje i na to da se ovakva vrsta otpora pojavljuje u raznim okolnostima, i da je samo pitanje vremena kada će se i ko dosetiti na koji način se može prekšiti nešto što je pravilo. Ona, takođe, ističe i činjenicu da je u Srbiji takva potreba izraženija zbog specifičnog mentaliteta.

“Ne vide svi vezu između prekršaja i ugrožavanja tuđeg zdravlja”

Janković veruje da kod učesnika žurki postoji doza kajanja, ali da oni ipak nemaju ideju da su time ugrozili nekog drugog.

– U njihovim glavama ne postoji veza između prekršaja i toga da se neko razboleo – navodi psiholog i to objašnjava činjenicom da su se razboljevali i ljudi koji su se čuvali.

– Jednostavno nisu u stanju da sagledaju bilo čiju bolest kao posledicu svojih aktivnosti. Za njih je to nešto udaljeno i ostaje na nivou brojki i strašnih slučajeva koji se dešavaju nekom drugom – objašnjava Janković.

Manji broj čak i mladih ljudi koji su i te kako buntovni i imali su iskustva u porodici bolesti roditelja ili bližnih je učesnik takvih žurki, zato što postoji potpuno realna svest o tome da sopstvena neodgovornost može da ugrozi one koje vole.

– Ovo je tehnološka era, pa svi i kad se okupe oni su “u telefonima”. Sa druge strane, relativno je mali broj onih koji imaju drugu vrstu interesovanja. Do sada nismo videli da je napravljena gužva u pozorištu ili biblioteci. Sve se svodi na zabavu i očekivanja savremenog čoveka da mu sve bude spolja servirano – kaže Janković.

“Vreme je da se postavi pitanje šta je realni smisao i cilj života”

Suštinski, veće je siromaštvo duha nego ponude spoljne i površne zabave, objašnjava psiholog i dodaje da čak ni prigovori da su “putovanja ukinuta” nisu potpuno istiniti. Uvek je, podseća ona, moguće putovati po svojoj državi, pa čak i prvi put videti mesta u sopstvenom gradu.

– Vreme je da se malo istrenira i strpljenje i da se postavi pitanje šta je realni smisao i cilj života – ističe Janković.

Kao drugačiji primer ona apostrofira ljude koji su u ovakvoj situaciji pronašli druge načine da okupiraju svoje vreme, bave se sobom i urade nešto što će obogatiti ne samo jedan njihov dan, već i čitav život.

– Neki su otkrili svoje talente ili se posvetili postojećima, uređuju životni prostor, koriste blagodeti interneta, jer ovde nije samo pitanje fizičkog već i duhovnog preživljavanja i oživljavanja… Da li ćemo posle svega duhovno oživeti ili čekamo neki spoljni faktor, kao što je recimo otvaranje granica da nam se tako nešto desi? – pita se psiholog.

Janković podseća da postoji obilje stvari koje svaki čovek može da nauči i da bude zadovoljan – ne mora da čeka da mu tako nešto bude “dato spolja”.

(Espreso / Objektiv)