ZMIJE POČINJU DA IZLAZE, BEZ PANIKE! Vladica je postao hvatač nakon 1 događaja, vadio ih je iz najčudnijih mesta!

U Srbiji postoji deset vrsta zmija, od kojih su tri otrovne: poskok, šarka i šargan. Kako nam se bliži letnje vreme, tako zmije počinju da izlaze po našim putevima, pojavljuju se u dvorištima, po kućama i drugim mestima gde ljude kada ih vide kreću da paniče, a neretko se dešava i da posegnu za nečim i usmrte ovu životinju, što je velika greška.

Pojava zmija u našoj blizini nikako nije znak za paniku i napad na nju o čemu smo pričali sa Vladicom Stankovićem, hvatačem zmija iz Vladičinog Hana, ujedno i osnivač Udruženje za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok", koji je pre samo tri-četiri dana spasio život jednom stepskom smuku koji se našao na putu Han-Vranje, gde ga je jedan od automobila i zakačio.

Na svu sreću Stanković je naišao na vreme, ubacio smuka u automobil kako bi ga zagrejao i povratio u život, a zatim ga pustio u prirodu da živi svoj život.

Ako naiđete na zmiju, pre svega ne pravite nagle pokrete i bez panike. Napravite korak, dva polako unazad i obiđite j.

Kada je Vladica odlučio da se bavi ovim odgovornim i plemenitim poslom i sa čim se sve susretao za 17 godina rada otkrio je u intervjuu za portal Espreso.

*Koliko dugo spasavate i hvatate zmije na području Srbije i zbog čega ste se odlučili za ovo zanimanje?

"Sve je počelo kod moje babe na selu kada sam ubio zmiju, dok mi je žena bila u drugom stanju. Ona je nažalost ubrzo pobacila dete i ja sam nekako povezao ta dva događaja i nešto me je nateralo da počnem da spasavam zmije.Vraćao sam ih u prirodno stanište, zatim sam dobio sertifikat od Zavoda za zaštitu prirode, počeo sam prvi da držim edukacije kako deci tako i građanstvu, jer se slabo ta tema dotiče, treba da se podigne svest ljudima o ovim životinjama", rekao je za Espreso jedini hvatač zmija u Srbiji kome telefon zvoni 24 sata dnevno i koji je maksimalno posvećen očuvanju zmija, važnih za eko sistem svih nas!

*Odakle kod ljudi toliki strah od zmija i kako ga najbolje prevazići?

"Ljudi ubijaju zmije pre svega iz neznanja, zato mi podižemo svest o tome kroz edukacije, taj strah od zmije je više nametnut, nego što je urođen. Kao i ljudi i zmije se plaše i one imaju svoje predatore, ako ne mogu da se sklone, one prave odbranbeni stav šištanjem, umotaju se, one se uvek brane nikada ne napadaju. Najveći problem je što ljudi nisu edukovani kada se susretnu sa takvom situacijom i taj strah dolazi upravo iz toga. Zmije beže od buke, vibracija, recimo, može da se desi da naiđete na poskoka ili šarku, a da one uopšte ne odreaguju, poskok jeste najveća otrovnica, ali treba da znate da je i najlenja među zmijama", objašnjava Stanković.

Otrovnice se od drugih zmija vrlo lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne

*Zašto zmije ne treba ubijati?

"Pre svega zmije se hrane glodarima, oni prenose razne zaraze i bolesti, pa samm tim značajno je da imamo nekog ko će da ih lovi. Osim toga, na Trolaku se prave razni serumi koji dolaze od otrovnih zmija i tako pomažu famraceutskoj industriji za proizvodnju različitih lekova", objasnio je hvatač zmija iz Vladičinog Hana.

*Gde u Srbiji žive otrovnice, ali i druge zmije?

" U Srbiji imamo 10 vrste zmija, 3 vrste su otrovne, a neotrovne su sedam. Zmija šilac je najbrža, dok je poskok najotvorniji kod nas i njega možete da vidite u južnom delu Srbije, gde se pretežno i nalaze sve vrste, dok ih najmanje ima u Vojvodini i Beogradu. Zmije po Vojvodini su uglavnom neotrovne i bezopasne, šarki ima na samo nekoliko lokaliteta", rekao nam je on.

*Najčudnija mesta gde su se zmije zavlačile?

"Zmije izvlačim rukama ili alatom, sve zavisi kakava je situacija. Nalazio sam zmije u dečijem krevecu, skuteru, motoru frizidera, mašini za šivenje, ispod stepeništa, u krovu ma svuda. Zanimljivo je bilo kada sam držao jednu edukaciju i kad je stajala jedna lepa gospođa sa gustom dugačkom kosom, pa kad se zmija ugurala u kosu, žena je bila u neverici, posle smo se i slikali", ispričao nam je Vladica.

Na pitanje da li je uspeo da pripitomi neku od uhvaćenih zmija, Stanković nam je rekao da su naše zmije nepripitomljive, prosto ili su predatori ili plen.

Kod kuće ima jednog loptastog pitona kao kućnog ljudimca uz pomoć kojeg drži edukacije, ali on ne dolazi sa našeg područja.

Bonus video:

(Espreso)