DAN KADA SU SRBI JEDINI U EVROPI REKLI HITLERU "NE! BOLJE GROB NEGO ROB!": Istoričar Ristić o značajnom datumu

Danas se navršava osam decenija od puča i demonstracija 27. marta 1941. kojim je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, izuzetno značajan datum za srpski narod, koji je, kaže istoričar Dejan Ristić, jedini u Evropi Hitleru rekao "NE".

Demonstracije su, kako naglašava,Ristić za Tanjug, bile jasna atifašistička deklaracija čitavog jednog naroda, a u svetu ne postoji slučaj da je jedan narod Hitleru i Musoliniju aklamativno rekao ne, i to,svestan da će biti napadnuti, ali su i po cenu života odbili da budu robovi i da pređu na stranu zla.

I to je, kako naglašava on, istorijski i simoblički posmatrano trajna vrednost antifisašitičkih demonstracija održanih 27. marta.

"Činjenica da građani jedne države, koja je pred opasnošcu od napada, izlaze na ulice samoinicjiativno, neorganizovano, nevezano za bilo koju političku opciju i jasno izražavaju nepristajanje da postanu deo Hitlerove koalicije, nacizma i fašizma, koji su već tada pokazali svoje najmračnije strane, dokazuje da je to bio potpuno jedinstven događaj", ocenjuje Ristić.

Srpski narod bio je jedini narod koji se javno i nedvosmisleno opredelio za antifašizam i stoga, kako naglašava Ristić, od tada govorimo da su Srbi tog 27. mata 1941. godine doneli odluku da antifašizam bude njihov trajni istorijski izbor, što bi kaže trebalo i danas da sledimo.

Demonstracije su, dodaje on, po mnogo čemu bile veličanstvene.

"Bile su spontane, buntovne, pune nepokora, junaštva, nepristajanja na nepravdu i 'neslobodu' i najbolji i najčistiji su odraz srpske nepatvorene žeđi za životom u slobodi i nezavisnosti i taj motiv i nepokolebljivost mozemo porediti sa 1804. 1815. i 1914. veličanstvenim momentima u istoriji", rekao je Ristić.

Procene su, kaže da je od oko 350.000 ljudi koji su tada živeli u Beogradu na ulicama bilo između 60.000 i 100.000, najpribližnije raelnom broju.

Bile su to izuzetno masovne demonstracije koje su obuhvatile i krajeve Kraljevine Jugoslavije gde su dominantno živeli Srbi, svuda su ođekivale parole "Bolje rat nego pakt i Bolje grob nego rob", naveo je Ristić i podsetio da je iza toga usledio napad na Kraljevinu Jugoslaviju.

Taj napad nacističke Nemačke i fašističke Italije, koji je počeo 6. aprila ima sve karakterisitke odmazde i to je, dodaje, bio Hitlerov zahtev nakon što je dobio detaljna obaveštanje šta se dogodilo u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji.

Ristić navodi da je Hitler tražio da napad na Beograd ima sve karakteristike odmaze i tražio je da prestonica bude sravnjena sa zemljom što se desilo desetak dana kasnije, tokom bombardovanja.

On je upozorio da ne sSrpski narod bio je jedini narod koji se javno i nedvosmisleno opredelio za antifašizam i stoga, kako naglašava Ristić, od tada govorimo da su Srbi tog 27. mata 1941. godine doneli odluku da antifašizam bude njihov trajni istorijski izbor, a ne samo tokom Drugog svetskog rata i opasnosti od fašizma i nacizma.u smislu da se može čuti da bi bilo bolje da smo kao druge zemlje "pognuli nos", jer "šta bi nam falilo".

"Postoje momenti u životima ljudi i istoriji naroda kada treba rizikovati i ostati dosledan civilizacijskim idealima koji nas istinski čine ljudima. Zato nikako ne smemo da devalviramo značaj demonstracija i tog istorijskog izbora srpskog naroda", rekao je Ristić i dodao da sve to ne sme da ostane samo rečenica iz udžbenika, jer je u pitanju deo našeg identiteta.

Demonstracijama je prethodio i vojni prevrat koji je odredio sudbinu Jugoslavije i trasirao njen dalji put ka bloku zemalja protivnica nacističke Nemačke. Zbačena je vlada, a na presto je doveden još maloletni kralj Petar II.

Puč je izvršen u jedan sat po ponoći, 27. marta, a čim je vest dospela u narod, izbile su masovne demonstracije u znak podrške.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)