OMILJENI TAKSISTA IZ MRŠINACA: Dejan svakodnevno prevozi decu sa INVALIDITETOM do obrazovnih ustanova (FOTO)

Nije čest slučaj da vozači taksija koji iz najudaljenijih sela prevoze decu sa invaliditeom do obrazovnih ustanova. Dejan Lazarević iz Mršinaca već godinama ima posebne putnike, koje svako jutro uzima na roditeljskom pragu, a kojima je i vozač i drug i pratilac.

Ovaj čovek pored ljubavi, mališanima pruža pomoć svakodnevnom vožnjom i maksimalno im je posvećen kako bi bili sigurni i bezbedni dok su u njegovom autu.

„Imam troje dece, pa sam prišao ovim mališanima i njihovim roditeljima da im izađem u susret i pomognem koliko mogu. Vreme sa njima mi prođe brzo, a deca su stvarno dobra. Projekat se realizuje uz pomoć zdravsteven uprave, a za svo ovo vreme njima nisam samo vozač nego i iskren prijetelj”, rekao je za RINU, Dejan Lazarević, vozač taksija.

Vera Kurćubić je samohrana majka koja ima četvoro dece sa invaliditetom. U nezavidnoj je i teškoj situaciji, a Dejanova podrška joj mnogo znači, jer ne zna kako bi drugačije dvoje njene dece stiglo do obrazovnih ustanova koje pohađaju.

„Nama koji živimo na seoskom području, a pored toga imamo decu sa smetnjama u razvoju, mnogo znači što nam deca stižu do obrazovne ustanove organizovanim prevozom. Oni su navikli, imaju svoje drugove u taksiju, paze jedno o drugom i važno je da su bezbedni”, kazala je Vera.

Dejana možete videti kako prevozi decu sa invaliditetom iz nekoliko podjeličkih i pomoravskih sela, a u njegovom autu vlada poseban duh.

„Srećni smo što nas Dejo vozi, on nam uvek kupi neki slatkiš kad smo dobri. Slatkiše uvek delimo, poštujemo i njega i drugare sa kojima putujemo do škole”, rekli su Vlade i Mira Kurćubić.

Dejan je istakao da se posle svakog radnog dana oseća srećno i ispunjeno, posebno kad pored vožnje može i na druge načine da pomogne deci, jer oni to svakodnevno vrate svojim osmesima.

Psiholozi ističu značaj pohađanja nastave dece OSI sa seoskog područja i njihovo osamostaljivanje.

„Emotivni stav, posebno o osobama sa smetnjama u razvoju jeste važan, ali još je važan da počnemo da delamo, da poreed toga što se saosećamo sa njima učinimo i neki korak napred, a to je da uradimo nešto što će im olakšati njihov život”, pojasnila je Ljiljana Marić, psiholog škole za osnovno i srednje obrazovanje „1. Novembar” Čačak.

(Espreso/Rina)