SMEMO LI DA POJEDEMO SOČNU PLJESKAVICU SA ROŠTILJA AKO IMAMO HOLESTEROL? Dr Ristić je skrenuo pažnju na JEDAN BROJ

Kardiolog dr Arsen Ristić gostovao je na Prvoj i pričao o efektima korona virusa na srce, ali i ishrani koja je važna u prevenciji jednog od najčešćih zdravstvenih problema.

Povišen holesterol uglavnom se otkriva slučajno, ne boli niti ima simptome, nema upozorenja, a kardiolog dr Arsen Ristić kaže da je to jedan od najčešćih faktora za kardiovaskularni rizik koji su zapravo popravljivi uz izmene u načinu života kao što je zdrava ishrana.

"U spektru rizika koji vode ka najčešćim kardiovaskularnim problemima, kao što su srčani i moždani uradi, povišena masnoća u krvi je pri vrhu te liste. Većina naših bolesnika ima taj problem, ali ne zna da ga ima," rekao je on u emisiji "Jutro" na Prvoj.

Preporučene vrednosti holesterola možete pročitati na raznim mestima, na Internetu ili čak "skor tabeli" laboratorijskog nalaza, ali je važno znati da nisu iste za sve, štaviše, varijacije su velike.

"Naši pacijenti često gledaju referentne laboratorijske vrednosti, postavljene za opštu populaciju. Važno je znati da su strože postavljene vrednosti za ljude u visokom i veoma visokom riziku. Faktori koji rizik odlučuju su godine, da li ste pušač ili ne, nivo masnoće u krvi, naravno i nasleđe i genetika, da li neko u porodici ima ozbiljnu kardiovaskularnu bolest... Onda se izračuna visina rizika i vrednosti se strože postavljaju," rekao je on.

"Neko ko je dijabetičar duže od 10 godina ne može da ima ciljnu vrednost 'lošeg' holesterola 2,4 kao opšta populacija. Njegova vrednost biće 1,8, a ukoliko je ranije imao srčani ili moždani udar, neće biti ni 1,8 već će 1,4 biti ciljna vrednost", objasnio je dr Ristić.

Ako postoji nasledni rizik, rešavanje tog problema je u spektru delovanja endokrinologa, ali loš balans u ishrani značajno povećava kardiovaskularni rizik. Uticaće na vrednost holesterola ali i kalcijuma nataloženog u krvnim sudovima.

"Hrana i pomoćna lekovita sredstva utiču na te nivoe. Brza hrana, velika količina masnoće, obrađenog šećera, bez vlakana i nezasićenih masnih kiselina, to je ono što vodi većinu populacije u problem. Više od dve trećine naših pacijenata ima povišen holesterol", rekao je on.

Voditelj Filip Čukanović prokomentarisao je sočno meso sa roštilja, pušteno u programu uz izjavu kardiologa, a dr Ristić je rekao da ono nije problem kada se njime samo počastimo.

"Eto, to je taj deo ishrane, nije važno šta jedete kao izuzetak, jednom u dve nedelje ili mesec dana. Već ono što jedete svakog dana, na dnevnom nivou obroka mora postojati balans. Ishrana se postavlja tako da nivo masnoće u krvi bude adekvatan ciljnim vrednostima", rekao je on.

"Jedite namirnice koje imaju nezasićene masne kiseline, koje su bogate vlaknima, koje nemaju mnogo masnoće i šećera i obavezno riba neka se nađe na trpezi dva puta nedeljno. Jedite nešto što vam neće podići nivo triglicerida i holesterola, jer mi nekada popravimo pacijentu holesterol, ali ne i druge frakcije masnoća u krvi koje učestvuju u nastanku rizika", rekao je on.

Kardiolog je ponovio da je ovaj problem popravljiv.

"Sve što je popravljivo, a mnogi parametri kardiovaskularnog rizika jesu, nešto je čime moramo aktivno da se bavimo. Ako imate u toku nedelje period kada ne unosite masnu hranu, naravno da je to korisno za redukciju rizika", zaključio je dr Ristić.

(Espreso / Mondo)