JEZIVA ISPOVEST ANESTEZIOLOGA PRUNIĆA: Nisam znao šta me je snašlo, noge su mi se odsekle od straha!

Nakon godinu dana od hrabrog suočavanja sa opakom bolešću, anesteziolog Vladimir Prunić, načelnik Prijemne službe Opšte bolnice, svedoči o beznađu u kojem se sa kolegama našao početkom marta.

– Iz kikindske bolnice transpotovan je prvi preminuli pacijent u Srbiji, Radislav Bokanić (60), koji je posle priključenja na respirator u Klinici za infektivne bolesti u Novom Sadu, izgubio bitku sa koronom. Njega i još jednog Kikinđanina zarazio je Branislav Šugić, komšija koji je kasnije preminuo, piše Informer.

Bio je to početak suočavanja i borba sa nepoznatom bolešću o kojoj su slušali samo u dalekoj Kini i Italiji, misleći da do njih nikada neće doći.

– Prvi pacijent u Kikindi, Branislav Šugić, hospitalizovan je u kikindskoj bolnici dva dana od potvđivanja kovida 19, na Odeljenju urologije, kada se sumnjalo na urinarnu infekciju. Sutradan, kad je postavljena sumnja da je zaražen koronom, premešten je ujutru na Odeljenje za infektivne bolesti gde je započeto lečenje i dijagnostika.

Tada se rezultat PCR testa čekao mnogo duže, do kasnih večernjih sati. Iz „Batuta“ je oko 22 sata iz Beograda stigao rezultat da je pacijent kovid pozitivan – priseća se aneteziolog dr Vladimir Prunić, načelnik Prijemne službe kikindske bolnice koji je dobio tada najnezahvalniji zadatak.

– To je bilo 10. marta. Dobro se sećam. Stigao sam na Infektivno odeljenje. Noge su mi se odsekle, počele su da se tresu od straha. Prvi put u životu oblačim skafander, stavljam debele rukavice na ruke koje su ostale još od ebole, kapu, vizir, dve maske, nisam znao šta me je snašlo. Ulazim u sanitetsko vozilo gde me je čekao medicinski tehničar Ljubomir Lazičić koji je sad penzionisan i vozač Svetozar Simić.

– Krećemo na put u KC Novi Sad, prevozimo pacijenta ćutke. Samo smo se gledali i videli strah jedno dugom u očima – priča dr Prunić.

Rođendan u sanitetu

Dr Prunić nikada neće zaboraviti svoj 38. rođendan koji je proveo u sanitetu, vraćajuće se iz Novog Sada za Kikindu.

– Pacijenta smo odvezli na Infektivnu kliniku u Novom Sadu, uradili smo to profesionalno i uhvatili smo se u koštac sa problemom. Bio je to već 11. mart kada smo se vraćali u kikindsku bolnicu i najneobičniji rođendan koji sam proveo u sanitetskom vozilu. Telefon je bio ispod skafandera, zvali su me da mi čestitaju, a ja nisam smeo da se javim. Ujutru sam redovno došao na posao da radim- priseća se, sada sa smeškom, prvih dana epidemije ovaj anesteziolog.

Mnogo strahova

Kada je posle dva dana, 12. marta prošle godine, na Infektivno odeljenje kikindske bolnice primljen prvi preminuli pacijent u Srbiji, Radislav Bokanić, strahova je bilo mnogo, a najviše od neizvesnosti i nepoznanice šta će doneti sutra u suočavanju sa nevidljivim neprijateljem.

– Ne znaš šta pratiš, sa čime se susrećeš, koji je način prenosa infekcije, da li su mere zaštite, skafanderi, rukavice, maske, adekvatne. Od visokog pritiska, nisam imao osećaj da li sam dobro pričvrstio vizir. Sve je bilo novo i za nas lekare i za sve ljude. Strahovali smo za sebe, za pacijenta, za kolege, za svoje najbliže, roditelje, brata, njegovu decu. Kad sam prvi put bio sa prvim zaraženim pacijentom, bez obzira što sam imao svu zaštitnu opremu, radio sam, ali nisam posećivao nikoga dve nedelje. Plašio sam se još i da li će nas poslati na neko dugo mesto da radimo. Lakše je kad se radi u svojoj ustanovi, nego kao ispomoć negde – kaže dr Prunić.

Manji pritisak

Radeći na Intenzivnoj nezi gde učestvuje sa svojim kolegama u lečenju naujgorženijih pacijenata od kovida, dr Prunić navodi da je pritisak nakon godinu dana mnogo manji, a da doktori sa manje straha odlaze na kovid odeljenje, iako su jednako posvećeni pacijentima, kao i prvog dana od infekcije.

– Strah je bio najveći marta i aprila prošle godine, a sada smo samo naučili da živimo i radimo sa tim. Mnogo smo pacijenata lečili i mnoge izlečili. Bilo je, nažalost, onih koji su preminuli. Sada nam je strah manji, shvatili smo da smo adekvatnim korišćenjem zaštitne opreme sprečili prenošenje infekcije. U početku nismo znali na koji način se prenosi, ni kako se infekcija leči, kako se pacijenti ponašaju. Sada je, ipak, malo lakše – kaže ovaj anesteziolog i navodi da su boljoj organizaciji rada u vreme kovid krize doprinele kolege iz novosadskog KC Vojvodine.

– U martu su svi kovid pozitivni pacijenti upućivani za Novi Sad, a od juna je i kikindska bolnica uključena u lečenje pacijenata-priča naš sagovornik.

Vino za opuštanje

U retkim trenucima odmora, kada je pritisak od posla na granici psihičkog i fizičkog pucanja, a premor toliki da san na oči ne ide, nalazio se način za opuštanje.

– Imali smo izduvni ventil nakon posla u tim prvim danina epidemije. Vožnju kolima i po koju čašu belog vina. Tako smo savladavali strah i pritisak nakon posla. Morali smo malo da se relaksiramo u društvu – kaže dr Prunić koji je posle svih napora i borbe sa koronom zadržao osmeh na licu.

Bonus video:

(Espreso / Informer)