DA LI ZNATE KAKVU VODU PIJETE? U Vojvodini samo 11 gradova ima ispravnu česmovaču, u Zrenjaninu teče žuta tečnost!

Beograđani, ali i najveći broj stanovnika ostatka Srbije ispod Save i Dunava pije kvalitetnu i ispravnu vodu iz gradskih vodovoda. U Vojvodini, međutim, stanovnici u samo 11 gradova imaju tu privilegiju.

Kvalitet vode za piće iz javnih vodovoda gradskih naselja zavisi od kvaliteta vode izvorišta koje se koristi za vodosnabdevanje, tehničko-tehnoloških tretmana vode, održavanja i održavanja distributivne mreže, kažu u Institutu za javno zdravlje “Batut”, u koji se slivaju podaci regionalnih instituta za javno zdravlje, koji su zaduženi za neposrednu kontrolu kvaliteta pijaće vode.

Beograđani, ali i najveći broj stanovnika ostatka Srbije ispod Save i Dunava pije kvalitetnu i ispravnu vodu iz gradskih vodovoda. U Vojvodini, međutim, stanovnici u samo 11 gradova imaju tu privilegiju.

Kvalitet vode za piće iz javnih vodovoda gradskih naselja zavisi od kvaliteta vode izvorišta koje se koristi za vodosnabdevanje, tehničko-tehnoloških tretmana vode, održavanja i održavanja distributivne mreže, kažu u Institutu za javno zdravlje “Batut”, u koji se slivaju podaci regionalnih instituta za javno zdravlje, koji su zaduženi za neposrednu kontrolu kvaliteta pijaće vode.

Kako navode u ovom institutu, nezadovoljavajući kvalitet vode za piće konstantno imaju javni vodovodi gradskih naselja u Srednjobanatskom i Severnobanatskom okrugu.

- U 2019. godini u Srednjobanatskom okrugu je bilo 96,0% fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode za piće i 16,5% mikrobiološki neispravnih uzoraka, a u Severnobanatskom 86,9% fizičko-hemijskih i 7,5% mikrobiološki neispravnih uzoraka - kažu u “Batutu”.

Jedan od gradova koji je već godinama u centru medijske pažnje kada je reč o kvalitetu pijaće vode je Zrenjanin. Tamo, praktično, već tri decenije građani ne koriste vodu iz vodovoda. Čak ni ne tako davno izgrađena Fabrika vode nije donela poboljšanje. Pošto u samom Institutu “Batut” nisu bili raspoloženi da o ovoj temi detaljnije govore, pomoć smo potražili od stručnjaka s druge strane.

- Problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu, ali i drugim opštinama i gradovima u tom delu Vojvodine, zapravo je vrlo jednostavan: nemamo adekvatne sisteme prečišćavanja vode. Konvencionalan način prečišćavanja vode odavno nije dovoljan kada je reč o vodi u Vojvodini. Jer, tamo osim arsena ima dosta i organskih materija u vodi. A da bi se takva voda prečistila do stadijuma kada je za piće bezbedna, potrebna je složenija i modernija nanotehnologija, koja je jako skupa i koju mi nemamo - objašnjava naš sagovornik, koji se celu karijeru bavi ovom problematikom i koji je zamolio ipak za anonimnost.

On kaže da bi, na nivou cele Srbije, u savremenu opremu i metodologiju za prečišćavanje vode trebalo uložiti najmanje 1,5 do dve milijarde evra da bismo postigli zadovoljavajući kvalitet.

- Ali to nije sve. Paralelno s tim trebalo bi da razvijamo i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. A to je tek skupa investicija. Kada bismo hteli da cela Srbija ispuni te standarde, neophodno bi bilo uložiti najmanje pet milijardi evra - kaže naš sagovornik.

Na naše pitanje kako do rešenja za one gradove gde voda za piće nije dobra, u Institutu “Batut” odgovorili su suvoparnim birokratskim rečnikom:

- U regionima gde je u javnim vodovodima nezadovoljavajuća higijenska i zdravstvena ispravnost vode treba unaprediti tehničko-tehnološki tretman i razmotriti mogućnost obezbeđivanja materijalnih sredstava za saniranje najugroženijih javnih vodovoda i vodnih objekata, nabavku sredstava za kondicioniranje vode i druge aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta vode za piće. Podržati aktivnosti koje vode usklađivanju razvoja vodosnabdevanja s porastom broja korisnika.

Naš anonimni sagovornik, međutim, dodaje da se sve ovo o čemu smo do sada pričali odnosi isključivo na ipak uređene sisteme gradskih vodovoda.

- Veliki deo Srbije i dalje pije vodu iz tzv. divljih seoskih vodovoda koji najčešće nemaju ispravnu vodu. Naravno, tu su i privatni bunari. Dakle, ima još dosta ljudi u Srbiji koji, iako u 21. veku, imaju ozbiljan problem pijaće vode. Rešenje je u savremenim tehnologijama, a novac za tako nešto može da se obezbedi samo dugoročnim kreditima, ali delom i iz budžeta jer je kod nas voda, objektivno govoreći, i dalje jako jeftina - zaključuje sagovornik “Blica nedelje”.

Kako se procenjuje zdravstvena ispravnost

- Zdravstvena ispravnost vode za piće iz javnih vodovoda se procenjuje na osnovu praćenja parametara koji su obuhvaćeni obimom pregleda vode, pregledom prema higijensko-epidemiološkim indikacijama, kao i analizom uzoraka vode, a prema važećem Pravilniku. Za tumačenje rezultata fizičko-hemijske i mikrobiooške ispravnosti vode za piće koriste se preporuke Svetske zdravstvene organizacije i maksimalno dozvoljene vrednosti i koncentracije za svaki parametar definisane važećim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. U skladu s tim, svaki javni vodovod koji ima više od 20% fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode za piće u odnosu na ukupan broj analiziranih uzoraka na godišnjem nivou pripada grupi javnih vodovoda sa fizičko-hemijskom neispravnošću. Javni vodovod koji ima više od 5% mikrobiološki neispravnih uzoraka na godišnjem nivou pripada grupi javnih vodovoda sa mikrobiološkom neispravnošću. Zdravstveni aspekt vode za piće se procenjuje na osnovu fizičko-hemijskih i bakterioloških parametara koji imaju zdravstveni značaj, odnosno mogu uticati na zdravlje stanovništva koje konzumira tu vodu - kažu u Institutu “Batut”.

Bonus video:

(Espreso / Blic)