NAJMLAĐI PACIJENTI OBOLEVAJU OD KORONE! U crvenoj zoni Instituta za majku i dete se leče najmlađi slučajevi

Jedna od dve tek rođene bebe otpuštena na kućno lečenje * Povećan broj dece sumnjive na kovid. Na sreću manje ih je sa težom kliničkom slikom u odnosu na novembar i decembar

Godina dana već, svoju nazovi malu crvenu zonu ima i Institut za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu. U njemu se leče mališani zaraženi kovidom 19, i to oni najteži, a kako smo saznali u ovoj dečijoj bolnici, za prvih 15 dana marta pregledano je dece koliko za dva prethodna meseca, januar i februar.

Kao i u drugim bolnicama, i u ovoj se na ulazu meri temperatura, anketiraju svi koji dođu, vodi računa da se ne ukrste kovid putevi sa onima koji nisu kovid. Jer, sve vreme, pored pacijenata koji su se zarazili novim virusom, u ovoj ustanovi se i dalje zbrinjavaju svi drugi hitni slučajevi, kao i druga stanja koja se javljaju kod naše najmlađe populacije.

Profesor dr Vladislav Vukomanović, zamenik direktorka Instituta za majku i dete, i pedijatar-kardiolog kaže nam da je povećan broj dece koji se zbog korone pregledaju kod njih, ali da na sreću nema mnogo dece koja zahtevaju bolničko lečenje, kao ni toliko teških kliničkih slika kao što je to bio slučaj u novembru i decembru.

- Ono što je važno, od početka je dobra organizacija rada službi koje se bave decom sa kovidom i onom koja su sumnjiva na kovid. Mi smo tu dobru organizaciju uspostavili u martu prošle godine, od početka epidemije, i sada je to jedan dinamičan proces u okviru kojeg se prilagođavamo novonastalim uslovima - počinje razgovor za Telegraf.rs prof. dr Vukomanović:

Broj dece koja se pregledaju u hitnom pedijatrijskom prijemu se menja iz meseca u mesec. U novembru i decembru prošle godine bio je veliki broj dece koja su zahtevala i pregled i hospitalizaciju u našoj ustanovi. Tada je bio i najveći broj najtežih pacijenata, sa multisistemskim inflamotornim sindromom. Međutim, u februaru i martu ponovo dolazi do skoka broja pacijenata koje pregledamo u hitnom pedijatrijskom prijemu. To su uglavnom deca koja imaju povišenu telesnu temperaturu, zapušen nos, kojima i curi nos, imaju prolive, povraćaju... Oni se pregledaju u našoj ambulanti, njihov broj raste, ali mogu reći, a na osnovu statistike u poslednje dve nedelje, broj sumnjivih bolesnika raste, međutim, oni nisu realno potvrđeni brzim antigenskim testovima.

U Srbiji je u januaru potvrđen novi soj korona virusa - britanski. Stručnjaci kažu da je kontaminozniji, smrtonosniji, i da više pogađa decu. On i jeste razlog što sada imamo više zaražene dece.

Svakako novi mutirani sojevi virusa, pre svega, britanski, ima uticaja na povećanu kontagioznost virusa i prenosivost, koja je za više od 50 odsto povećana u odnosu na standardni virus. Na sreću, a to potvrđuje i praksa kod nas na Institutu, ne javljaju se teže forme bolesti. Uglavnom su to deca sa simptomima koji mogu da liče na težu prehladu ili grip, koja u najvećem broju slučajeva ne zahteva hospitalno lečenje - objašnjava prof. dr Vukomanović.

Ljiljana Plavanski, glavna sestra Instituta kaže da je od prvog do 15. marta kod njih bilo dece koliko u januaru i februaru zajedno.

- Što znači da je broj dece povećan - kaže ona.

Ova ustanova određena je za zbrinjavanje najtežih bolesnika, onih kojima je potrebna kiseonička terapija, primena mehaničke ventilacije i sa multisistemskim inflamotornim sindromom. Ostali najmlađi bolesnici, sa blažom i srednje teškom kliničkom slikom leče se u pedijatrijskom delu Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović".

Jedna od dve zaražene bebe puštena kući

U trenutku kada smo u utorak bili u ovoj bolnici, u kovid odeljenju je bilo 10 dece, i nijedno nije bilo na kiseoničkoj terapiji.

- Kada je reč o kovid bolnici imamo tri segmenta. Jedan deo je kovid ambulanta, drugi je kovid intenzivna nega i terapija, i treći i kovid odeljenje. Imamo negde oko 20-ak mesta na raspolaganju, a broj se može povećati ako se ukaže potreba.

- Trenutno nijedno dete nije na kiseoničkoj potpori. Uglavnom se radi o onima koji imaju pozitivan antigenski ili PCR test, i imaju gastrointestalne tegobe. Znači bolest prati, pre svega, povišena temperatura, povraćanje i proliv, koji zahtevaju rehidraciju, znači nadoknadu tečnosti. To obično traje 24 do 48 sati, i posle normalizovanja temperature ta deca su sasvim dobro raspoložena, otpuštaju se kući u najvećem broju slučajeva, a ukoliko se radi o umereno teškim slučajevima, prebacuju se u KBC "Dragiša Mišović" - objašnjava nam prof. dr Vukomanović.

Kaže nam i lepu vest a to je da je jedna od dve tek rođene bebe, koje su se zarazile od majke, putem vertikalne transmisije, otpuštena na kućno lečenje.

- Nekada se smatralo da ta vertikalna transmisija, prenošenje obolenja sa majke na dete u toku trudnoće ili neposredno nakon porođaja, nije moguća, i da je to retkost. Međutim, negde u 2 do 3 odsto dogodi se ta vertikalna transmisija. U ovom našem slučaju obe majke su bile pozitivne na kovid 19 i deca su bila zaražena, ali su imala blagu kliničku sliku. Jedno dete je imalo jednodnevnu, kratkotrajnu temperaturu, nadoknađena mu je tečnost i dati su mu su antibiotici. Još uvek je kod nas drugo dete. Ono ima blage promene na plućima koje, na sreću, nisu zahtevale neke mere intenzivne nege i terapije - kaže naš sagovornik.

Klinička slika teža kod dece od godinu dana

On objašnjava da je klinička slika uglavnom teža kod mlađih bolesnika od godinu dana, a da multisistemski inflamotorni sindrom pogađa uglavnom stariju decu od 10 godina.

- Praćen je i upalom srčanog mišića ali ono što treba reči jeste da klinička slika nepromenjena i ne zahteva hospitalizaciju. Primera radi na prošlom dežurstvu smo pregledali 110 dece, od toga je 10 zadržano a samo kod 2 je bio pozitivan antigenski test. Inače, osetljivija su ona deca koja kao i odrasli imaju neke komorbiditete, znači šećernu bolest, hronična plućna obolenja, astmu, srčana oboljenja, neurološka, hematološka. Oni su osetljiviji uključujući decu od godinu dana, tako da mogu da razviju teže simptome.

Za razliku od starijih, kod kojih kovid 19 ostavlja posledice, one kod dece nisu uočene.

- Već je poznato kod odraslih da su promene na plućima i na srcu evidentne, međutim, mi kod dece nismo primetili u kratkoročnom praćenju ozbiljne sekvence i sekvele. Sva naša deca, koja su bila najteži bolesnici u potpunosti su se oporavila i u tom nekom periodu praćenja od pola godine, oni su sasvim dobro bez bilo kakvih posledica bolesti - rekao je prof. dr Vukomanović.

Bez razlike između simptoma obične korone i britanskog soja

S obzirom na pojavu britanskog soja, svi se pitaju kako ga razlikovati od "obične" korone. Profesor kaže da nije moguće razlikovati ni simptome prehlade i gripa od simptoma kovid 19:

- Simptomi se veoma preklapaju. Kažem, mogu da liče na težu prehladu ili blaži oblik gripa a diferencijacija da li se radi o jednom ili drugom soju je praktično nemoguća. Ona je nemoguća i kada se radi o načinu testiranja. Znači PCR test ili antigenski, detektuje korona virus ali ne detektuje mutirani soj, tako da bi se donela precizna analiza u kom procentu učestvuje ovaj novi soj i koliko je prisutan u populaciji neophodno je uraditi neke druge testove i neka dodatna ispitivanja genoma virusa.

Dete bi trebalo odvesti pedijatru kada ima povišenu telesnu temperaturu koja traje više od dan, dva, naročito ako je preko 38,5 stepeni, zatim ako povraća i ima dijareju, te roditelji ne mogu da nadoknade tečnost detetu rastvorima, supama, vodom...

- Onda prvo dete treba odvesti u dom zdravlja a pedijatar će odlučiti da li je neophodno bolničko lečenje. Uglavnom nije neophodno. Ne mogu da kažem tačan procenat ali ukupan broj hospitalizovanih zaraženih u dečijem uzrastu je 10 do 12 odsto uključujući i odrasle - kaže prof. dr Vukomanović.

Mišljenja je da nije neophodno da se sada zatvaraju i vrtići, jer je, kako kaže, dokazano da je zaražavanje unutar kolektiva manje u odnosu na zaražavanja dece u populaciji odnosno u porodici i van porodice.

Navodi i da ima puno argumenata koja govore u prilog tome da bi i deca trebalo da se vakcinišu protiv kovid 19, te i da takve vakcine treba razvijati.

- Deca čine 20 odsto populacije, to nije mali broj kada je reč o mogućnosti prenošenja sa dece na odrasle, a sa druge strane, zabeleženi su i veoma nepovoljni ishodi kod dece koja su obolela od kovida 19 u svetu - rekao je Vukomanović i dodao da mi nismo imali preminule zaražene dece i nada se da će tako i ostati.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)