UMRLA OLGA DRUŽINA!

Andreana Družina "Olga", poslednja žena borac sa titulom Narodni heroj Jugoslavije, preminula je 7. marta 2021. godine u 101. godini života u staračkom domu, mesec dana pre osamdesetogodišnjice od napada Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine.

Tokom ratnih godina, pokazala je zavidnu hrabrost, zalaganje i srčanost tokom borbe protiv neprijatelja, a u toj bori, imala je i nekoliko teških ranjavanja. Rođena, 26. januara 1920. godine, u okolini Trsta, detinjstvo je do osme godine provela u Italiji, da bi se sa porodicom, ocem, majkom i još četvoro dece, 1928. preselila u Ljubljanu zbog očevog antifašističkog stava.

U glavnom gradu Slovenije završila je školovanje i zanat, pa je nakon toga radila zajedno sa ocem u šnajderskoj radnji, seleći se prvo u mesto po imenu Sušak, u blizini Rijeke, nakon čega odlaze u Zagreb, gde su ih i dočekale ratne godine.

Paralelno sa poslom krojačice, bavila se i fiskulturom, pevanjem u horu, te i glumom u amaterskim sekcijama. Međutim, sve je to bio savršen paravan za ono što se odigravalo u krojačkoj radnji njenog oca - sastanke komunista, koja je ona često i obezbeđivala, odnosno, čuvala stražu dok su sastanci bili u toku.

Sa ulaskom Nemaca na tlo Kraljevine Jugoslavije i formiranjem NDH, započeli su njena gerilska delovanja na teritoriji Zagreba. Sa grupom omladinaca sakupljala je oružje za borce, delila je letke protiv NDH i Nemaca, a pomagala je i Jevrejima da se sklone na sigurno. Međutim, kako je ubrzo prokazana, i optužena da je pomagla KPJ i Jevrejima, vojnici NDH su je uhapsili, te su je podvrgli torturama.

Ipak, 1942. godine uspela je da pobegne iz Zagreba, odakle se uputila ka Ljubljani gde joj je živela majka, te je na tlu Slovenije nastavila da se bori protiv fašizma. Tu je završila kurs za bolničarku, paralelno obavljajući diverzantske zadatke, zbog čega je po drugi put morala da se skloni, ovaj put priključujući se iste godine u junu mesecu partizanima.

Hrabra i odvažna, u bataljonu je postala pomoćnik mitraljescu, i učestvovala je u okršajima sa neprijateljem. Skoro mesec dana po stupanju u partizane, prvi put je ranjena, ali nakon saniranja rana nije želela da leži u bolnici, već se vratila nazad u bitku protiv Musolinijeve fašističke vojske. Iako sama ranjena, vodila je brigu o ranjenicaima, a uzela je učešće i u jurišima na italijanske snage.

Nakon tri meseca, ponovo je ranjena, ovaj put teško, u grlo i obe noge. To je bilo prilikom napada na uporište Log, 8. 9. 1942. godine, da bi se već krajem oktobra, nedovoljno oporavljena, vratila u službu Druge slovenačke udarne brigade.

Zbog hrabrosti i isticanja u borbi, prvo je postala delegat, da bi nakon toga postala i pomoćnik političkog komesara.

Tokom ratnih godina, ranjena je ukupno pet puta, i svaki put po hospitalizaciji, proveodila je u bolnici minimalno vremena, želeći što brže da se uključi u borbu. Poslednji, peti put, bila je teže ranjena u kuk 18. oktobra 1943. godine, tokom borbi nad Šuškom, kod Rijeke. Tom prilikom, morala je da bude prebačena u Grahovo, gde je operisana, odakle su je odveli dalje u selo Stari Breg u Sloveniji. Da nesreća po nju bude još veća, nemačke snage su bombama razorile ovo mesto, te je ranjena morala da beži da se skriva, sve dok je posle tri dana nisu pronašli partizanski kuriri. Adekvatnu negu i saniranje povreda, primila je tek posle mesec dana, kada je završena nemačka ofanziva.

Sledeću ratnu godinu, 1944. provela je na mestu sekretarice i političkog komesara Slovenačke centralne partizanske bolnice na Planini. Međutim, ni tu nije mogla da miruje, te je posle samo mesec dana boravka na tom mestu, prijavila na kurs za obaveštajce, nakon čega je postala obaveštajac u Petnaestoj diviziji, dobivši tom prilikom čin poručnika.

Ono što ju je krasilo tokom bitke sa neprijateljem, hrabrost, trud i zalaganje, dovele su je do toga da ubrzo postane i pomoćnik šefa obaveštajnog centra sedmog korpusa, da bi od aprila 1944. godine, započela rad pri slovenačkoj liniji OZNE.

Nakon rata, započela je karijeru u Upravi državne bezbednosti za Sloveniju, gde je ostala sve do penzije u koju je otišla 1964. godine. Nosilac je brojnih priznanja i odlikovanja, između ostalog Partizanske spomenice 1941., i onog najvećeg, Orden narodnog heroja, koji joj je dodeljen na ceremoniji 1953. godine, postavši na taj način jedna od 91 žena koje su dobile ovo odlikovanje.

Preminula je 7. marta u staračkom domu u Loatecu, u 101. godini sa činom rezervnog kapetana I klase JNA.

"Bila je teško ranjena pet puta u bitkama, ali se uvek vraćala u borbene jedinice i borila se s njima širom Slovenije. Bila je jedna od najhrabrijih žena u NOB-u. Ona je jedina preživela nacionalna heroina u bivšoj Jugoslaviji", glasile su reči kojima su se članovi porodice i SUNBORA Slovenije oprostili od Olge.

(Espreso/Blic.rs)