Ispovest gej devojke iz BG, hrabrije od svih huligana: Tukli su me, izvlačili iz busa, ali ja sam to što jesam (FOTO)

Posle napada, treba joj nekoliko dana, ili duže, da se povrati u „život“.

- Kad su pokušali da me izvuku iz autobusa, to mi je baš bilo strašno, trebalo mi je mnogo vremena da se oporavim. Nekad imam frku od gradskog prevoza, ali posle napada pomsilim: moglo je biti gore... Sad je lakše...ali ranije, uvek sam gledala da li će mi neko prići, uraditi nešto. Osećaš grč.

Na Prajdu je poslednjih godina drugačije, sigurnije.

- Bude gomila policije, ali osećaš se dobro, ja sad posle Prajda odem na kafu, osećam se bolje, vidi se taj napredak od 2010. godine. Barem ostvariš to pravo na slobodu okupljanja. Na ulici se ništa ne dešava strašno, ljudi mašu s prozora i kafića, nije sve idealno, ali nije tako strašno.

- Ipak jedna stvar joj zasmeta:

Nismo više u maricama kada se razilazimo ali moramo da skinemo sva obeležja duginih boja. Taj tren bude bolan, ali dobro...

Zašto je Prajd bitan?

Kristina nam objašnjava da se Prajdom povećava vidljivost LGBT osoba, pa čak iako oko Prajda bude napada, tokom godine se ti napadi smanje. Zato je Prajd važan.

- Ima dosta nasilja, baš dosta, ali dosta ljudi više ne odobrava nasilje, Prajd je sve manji problem, ljude se više i ne tiče, kažu "Ma pustite ih"... Prajd nikog ne izaziva! To je neosnovana pretpostavka!

Kaže da Prajdom žele da poruče: "Ima nas, postojimo, vaše smo komšije, porodica, prijatelji ali samo hoćemo da živimo svoj život!"

Pre nego što je "autovana" doživljavala je mnogo više nasilja.

- Aktivizam te osnaži, kad guraš svoju priču, vidi se u stavu da si jači, neće ti bilo ko prići. Kad se kriješ i ublažuješ, više te primete.

Ne želi da napusti zemlju, iako je za LGBT osobe Zapad tolerantnije okruženje:

- Volim Srbiju, volim Beograd, želela bih da ostanem...