NA DANAŠNJI DAN SVE JE POČELO! Naši lekari ispričali su svoje najstresnije trenutke, treba da ih čujemo SVI!

Na današnji dan 6. marta prošle godine registrovan je prvi zvanični slučaj zaražavanja korona virusom u Srbiji. Nepoznati neprijatelj koji je krenuo na put oko sveta stigao je i do nas i tu ostao do današnjeg dana. Ukrao nam je živote, stavio maske na lice, odneo drage ljude, posejao strah. On živi s nama i diše. Ipak, borba još uvek traje.

Prema zvaničnim podacima u trenutku kada nastaje ovaj tekst, za godinu dana u Srbiji je zaraženo 474.807 ljudi, a život je izgubilo njih 4.508, dok je prema globalnoj statistici virusom zaraženo 116.248.288 ljudi u svetu, a od posledica infekcije preminulo njih 2.582.140.

U početku se mislilo da je kovid-19 opasan samo za starije i bolesne i da njih moramo sačuvati, ali korona virus pokazao je drugo lice, a to je da ne bira godine, pol, i da je pravilo da – nema pravila!

Bilo je pitanje sata

Kovid-19 se krajem 2019. pojavio se u Kini, a odatle je krenuo svojim putem dalje. Kako je stigao i do Evrope, bilo je pitanje trenutka kada će ući u našu zemlju. Na vanrednoj konferenciji za novinare saopšteno je da je virus stigao u našu zemlju i da se radi o čoveku koji ima 43 godine. Klupko je dalje počelo da se obmotava… Nije prošlo ni nedelju dana već je registrovan još jedan slučaj, da je „žena iz Lugana“ zaražena virusom došla najpre u Niš sa prijateljicama, da je navodno bila na seminaru… i otuda i prvi slučajevi zaražavanja virusom u Nišu. Brojke više nisu mirovale…

Šta se dešavalo iza kulisa

Prema saznanjima „Blica“ od pojave virusa u Kini, njegovo kretanje je praćeno, a svaki članak objavljen u vezi sa „navikama“ virusa praćen je i od strane naših stručnjaka. Već u februaru državni vrh okuplja epidemiologe, virusologe, infektologe sa dugogodišnjim iskustvom i priprema Krizni štab za dalje delovanje.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović kaže za „Blic“ da nije bilo straha, već je fokus bio na organizaciji kako suzbiti širenje virusa i početi sa nabavkom zaštitne opreme.

- U doba epidemije svaka zemlja prvo snabdeva sebe, a onda izvozi dalje. Moram otvoreno da kažem da nije bilo straha i panike u Kriznom štabu, znali smo šta je naš posao i da nam je zaštita stanovništva najvažnija. Godinu dana posle, moj zaključak je da, generalno posmatrano, mi smo se dobro organizovali i bili dosta fleksibilni, državni i zdravstveni sistem pokazali su izuzetnu snagu, a da li je bilo pojedinačnih propusta, nesmotrenih istupa, možda ne iz loše namere, ali je sigurno bilo - kaže profesor Tiodorović.

Tiodorović: Nikada neću zaboraviti zaražavanje u Gerontološkom centru, to nije trebalo da se desi

Epidimiolog prof. dr Branislav Tiodorović jedan je od članova Kriznog štaba koji je proteklu godinu proveo radeći, neprekidno, bez dana odmora. Putovanje Niš - Beograd, žarišta na jugu Srbije, za njega je sve to postala svakodnevica. Da li se plašio virusa, kaže da nije, strahovao je za svoje bližnje da se ne razbole, za sebe nije… A, kako kaže, lekar nikada ne odlazi u penziju.

- Kada sam dobio poziv iz Predsedništva, odmah sam se odazvao, jer kao epidemiolog pozvan sam da pomognem svojim znanjem i iskustvom. Tokom dugogodišnje karijere bilo je raznih epidemija, ali ništa od toga se ne može porediti s ovom. Predugo traje, način zaražavanja je takav da sve ide brzo. Ja sam ovu borbu shvatio ozbiljno. Spavao sam po nekoliko sati samo, više vremena provodio u putu i na sastancima nego sa svojima, telefon neprekidno zvoni, obilazim žarišta i dan-danas. Nažalost, ovo se ne zaustavlja, a tamo gde je problem, tamo idem. Mnoge bolnice dobile su opremu koju nisu imale, jer dok ne odete i ne čujete na licu mesta, šta gde nedostaje, vi ne znate - priča profesor.

Jedan od nastresnijih momenata koji pamti je zaražavanje korisnika Gerontološkog centra u Nišu koji se dogodio u aprilu mesecu.

- To je najstresniji i najemotivniji momenat što se mene lično tiče i to je nešto što nikada neću zaboraviti. Nije moralo da se desi, nije trebalo da se desi, i to je na mene ostavilo snažan utisak - dodaje profesor Tiodorović.

Virus je i dalje tu, borba i dalje traje, a od nas samih zavisi koliko ćemo virusu dati prostora da se širi u populaciji. Mere su tu, naše je da budemo odgovorni.

Đerlek: Pamtićemo gubitke, ali i one spasene pacijente. Delim sudbinu svih onih koji su zbog korone izgubili najmilije

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek kaže da niko nije mogao da predvidi tok pandemije i da je kovid-19 toliko jak virus. Međutim, u ovoj borbi i mi smo pokazali svoju snagu.

- Niko u čitavom svetu nije mogao da predvidi, niti očekuje ovakav razvoj pandemije koja već čitavih godinu dana traje. Iskreno, ništa me nije iznenadilo, jer je prosto virus toliko snažan i kompleksan da i posle godinu dana, malo o njemu znamo… Smatram da se država Srbija protiv korona virusa bori veoma snažno, da smo kao zemlja, kao narod, pokazali da znamo i možemo da se borimo, jer imamo stručne ljude, najbolje zdravstvene radnike, jer smo sposobni da nabavimo i respiratore i vakcine, sposobni da izgradimo bolnice za četiri meseca, da u zdravstvenom sistemu zbrinemo i čak 10.000 pacijenata - priča Đerlek za „Blic“.

Kako dalje kaže državni sekretar, nikada neće zaboraviti gubitke, ali pamtiće i one pacijente koji su posle respiratora odlazili svojim porodicama.

-Sigurno da su lični gubici najveće tragedije, za svakog čoveka, tako i za mene. Delim sudbinu i delim osećanja svih građana ove zemlje kao i svih drugih država, širom sveta,koji su tokom epidemije, tokom ovih godinu dana, od korone izgubili najmilije. Srećom pa je broj stradallih u Srbiji daleko manji nego u drugim zemljama... Ali osim toga, ako bih izdvajao posebne momente, onda bi to svakako bili trenuci kada su naši pacijenti koje smo spasili u bolnici nakon mnogo teških, kritičnih dana, često i mnogo dana na respiratorima, ozdravili i odlazili kućama kod svojih najmilijih. Ti trenuci kada spasite nekome život su najdragoceniji i oni nam daju motiv da nastavimo jednako odlučno i snažno da se borimo protiv korona virusa - kaže Đerlek za.

Ivanuša: Bio sam u inostranstvu, granice se zatvaraju... sve je počelo brzo da se dešava i rešava

Šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, dr Marijan Ivanuša kaže za “Blic” da je protekla godina bila teška u svakom smislu, i u zdravstvenom, društvenom, ali i da je uticala i na ličnom nivou na svakog pojedinca. Neko je izgubio bližnjeg, neko je nakon preležanog virusa imao zdravstvene probleme, da je takođe uticala i na mentalno zdravlje, dok je i u ekonomskom smislu ostavila tragove, jer je deo ljudi ostajao bez posla.

- Sećam se kada je proglašena vanredna situacija u Srbiji, tada sam bio u inostranstvu. Granice su se zatvorile pa me je avio kompanija obavestila da mi kao stranom državljaninu neće biti dozvoljeno ukrcavanje za povratni let za Beograd. Vanredno stanje, telefonski pozivi, sve je počelo brzo da se dešava, pa sam morao da rešim problem i ukrcam se na let za Beograd. Ipak, uspeo sam da se vratim dan kasnije, odmah smo reorganizovali rad kancelarije i počeli sa stručnom podrškom različitim institucijama u državi - priča dr Ivanuša.

Pandemija se zahuktavala, kako u svetu tako i u Srbiji. Kako kaže dr Ivanuša, nije bilo lako, ali kada je epidemija ovakvih razmera u pitanju, a čovek dobije ulogu da učestvuje u suzbijanju virusa, jedino što može jeste da se fokusira na posao.

- Imamo odličnu saradnju sa nacionalnim partnerima u Srbiji i radimo na tome da pomognemo i podržimo napore u svim segmentima borbe protiv ove pandemije – prevencija, lečenje, vakcinacija. Zaštita zdravlja stanovništva je svakome od nas prioritet i ja sam to tako shvatio i doživeo. Globalno posmatrano, pandemija je toliko toga promenila, a ljudi pojedinačno su doživeli promene i u psihičkom smislu, ako pogledamo samo koliko su se navike promenile, a i svakodnevni život nije više isti - priča dr Ivanuša.

Kako dodaje šef SZO u Beogradu, ono što nikako ne treba zaboraviti jeste da virus i dalje cirkuliše i da je disciplina potrebna baš kao na početku, a posebno sada, kada je počela vakcinacija i ljudi počinju da se opuštaju. Svakako očekujemo da će nam vakcine pomoći da zaustavimo ovu pandemiju, ali to može da potraje i može se ostvariti samo ako se velika većina ljudi vakciniše. Naravno, ozbiljnosti situacije doprinose i novi sojevi virusa. Za svakog pojedinca je sada najbitnije da zna, da se vakcinacijom sprečava 90 odsto teških oblika bolesti, ali treba biti strpljiv, jer traje nekoliko nedelja, da se uspostavi imunološki odgovor.

-Razumem i ljude, umorni su, svako na svoj način. Treba biti svestan da je za normalizaciju potrebno vreme, treba pre svega biti disciplinovan kako bi se smanjila cirkulacija virusa, obavila imunizacija, a onda polako krenuti ka oporavku, zaključuje dr Ivanuša.

I za kraj ono najvažnije, da li ćemo ove godine odjaviti epidemiju, svi bi voleli da je tako, međutim, kako se virus ne predaje, još uvek nema preciznog odgovora. Očekujemo lakšu drugu polovinu godine od prethodne, ali razvoj situacije će zavisiti od širenja novih tipova virusa i dostupnosti efikasnih vakcina.

Dr Janković: Gotovo da ne postoji zdravstveni radnik koji nije proživeo ličnu dramu

Bitka sa korona virusom iznedrila je heroje među lekarima. Od kako je virus počeo da hara zemljom, prestale su da se dele specijalnosti ko je od lekara za koju oblast zadužen, medicinske sestre i tehničari bili su na visini zadatka, tako da su sve snage bile usmerene ka borbi protiv korona virusa.

Prof.dr Radmilo Janković, zamenik generalnog direktora KC Niš i direktor Klnike za anesteziju i intenzivnu terapiju, u razgovoru kaže da gotovo da ne postoji zdravstveni radnik koji u ovoj borbi nije doživeo neku ličnu dramu, te da je ponosan na sve njih koji nisu poklekli i u najtežim momentima.

- Godinu dana prošlo je od prvog slučaja obolelog od kovida u Srbiji. Prošlo je jedno teskobno vreme, bilo je to vreme uspona i padova i verovatno najvećih izazova za sve one koji su rukovodili kovid bolnicama. Gotovo da ne postoji zdravstveni radnik koji nije proživeo svoju ličnu dramu, pa tako i ja u ovoj borbi. Neki od nas izgubili su najmilije i najbliže, oni koji su se svakog dana sučeljavali sa ovim zlom nisu izgubili veru u svoje kolege, i to je nešto što će ostati kao legat ovog vremena, da su kolege lekari jedni pored drugih vodili bitku koja je trajala i 24 časa koja je sobom nosila more ljudske patnje - priča profesor Janković.

Kako dodaje, najviše je ponosan na armiju mladih, čestitih i dostojanstvenih ljudi koji su radili u kovid bolnici u Nišu, koji i sada rade i zbrinjavaju pacijente.

- Nekada je bilo toliko teško da smo se savijali skoro do zemlje jer smo mislili da ćemo pasti, da sistem neće izdržati. Ali niko od njih se nije predao, nije se dao, ponosan sam najviše na armiju hrabrih, čestitih, dostojanstvenih ljudi koji su radili u kovid bolnici KC Niš, ovo je vreme koje rodilo prave heroje, a to su naši mlade kolege koji su prvu šansu za rad dobili u ovoj borbi sa kovidom, kaže profesor Janković.

Hronologija najvažnijih događaja

• 6.mart – Prvi tada zvanično registrovani slučaj zaraze u Srbiji, I.Đ (43) iz Bačke Topole. Podsetimo, rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu, koji je objavljen 19. januara ove godine, potvrdio je da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, i to 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zvanično zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.
• 12.mart – Nišlijka koja živi u Luganu zarazila je virusom sedmoro ljudi tokom boravka u Srbiji.
• 15.mart – Proglašeno vanredno stanje u Srbiji, zatvaraju se škole, vrtići, univerziteti, javni život je sveden na „neophodno“.
• 18.mart – Uveden policijski čas, od 20 časova do 5 ujutru zabranjeno je kretanje svima, s tim što je starijima do 65 godina u potpunosti zabranjen izlazak.
• 19.mart – Stigli respiratori iz Kaira.
• 20. mart – Prvi smrtni slučaj izazvan infekcijom kovid-19, muškarac (59) iz Kikinde preminuo je u KC Vojvodine u Novom Sadu.
• 21.mart – U Srbiju stigao lekarski tim iz Kine koji je imao iskustva u borbi sa korona virusom, kao i prvi deo humanitarne pomoći medicinskog materijala od kineske vlade.
• 25. mart – Prva žrtva korona virusa u Nišu.
• 9. april – Prvi smrtni slučaj od posledice zaražavanja korona virusom iz Gerontološkog centra u Nišu.
• 13.april – 140 korisnika Gerontološkog centra u Nišu zaraženo korona virusom.
• 17.-20. april - Najduži policijski čas i Vaskrs u izolaciji.
• 6. maj – Skupština ukida vanredno stanje.
• 17.jun – Nagli skok broja zaraženih u Novom Pazaru, brojke rastu i u drugi gradovima, na „udaru“ mladi ljudi.
• 7. jul – Najava mogućeg ponovnog uvođenja policijskog časa i početak demonstracija u Beogradu, a kasnije i u ostalim delovima Srbije.
• Jul – Bolnice pune mladih ljudi
• Avgust, septembar, oktobar, novembar – brojke variraju
• 4.decembar – Otvorena novoizgrađena kovod bolnica u Batajnici
• 20.decembar – Otvorena novoizgrađena kovid bolnica u Kruševcu
• 22. decembar – Stigle prve vakcine kompanija Fajzer-Biontek
• 19.januar 2021.- Počela masovna vakcinacija stanovništva, na raspolaganju su vakcine različitih proizvođača Fajzer-Biontek, Sputnjik V, Sinofarm, a sada već i AstraZeneka.

Bonus video:

(Espreso/Blic)