FILOZOFIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA: Novi sojevi STRAHA ili kako je NABILDOVANA SILA bez mozga prohujala sa VIRUSOM

Da li se plašite?

Razmislite malo pre nego što odgovorite. Nemojte da brzate. I budite iskreni. Prema sebi.

Svako se boji.

Neko se boji paukova, neko otkaza, neko javnih nastupa, neko raskida, neko mraka...

Ipak, kažu oni koji su za to školovani da je glavni čovekov strah onaj od smrti. Čisto da se zna - u vrhu je i onaj od bolesti, ali to mu sad dođu kao povezani strahovi, jer su tako u mogućnosti zbog korona virusa.

U poslednje vreme ta dva straha su preplavila planetu. Samo o tome se priča. O smrti i bolesti. Gotovo da nema teme koja se na kraju ne završi time. Bolest je svuda oko nas, a nakon nje sledi - ili smrt ili novi početak, koji je opet osenčen novim strahovima zbog novih sojeva bolesti.

Smrt i bolest su sa nama od trenutka kad se probudimo do trenutka kad legnemo da spavamo. Strah nas ne napušta ni dok spavamo, već mnoge od nas budi usred noći i tera nas da drhtimo u mraku od onespokojavajućih misli i brinemo se do zore, dok nam telo vapi za odmorom. Čini se da ne možemo dobiti nijedan adekvatan odgovor niti koristan savet kako da živimo s tolikom količinom straha u umu. Kako se uopšte živi sa strahom u modernom društvu koje nas je ušuškalo u, sad je jasno, u imaginarnu sigurnost?

Imamo silne društvene mreže i moderne medije, sokoćala koja nam prave društvo i šareno ferceraju, ali šta smo zaista dobili? Danas svaki tupan može da lupi bilo šta na nekoj društvenoj mreži bez ograničenja i poseje totalno bespotrebnu paniku svojim nezauzdanim stavom koji je plod mentalne dijareje. I da bude shvaćen vrlo ozbiljno i šerovan bez ograničenja, jer tako to biva na platformama za samopromociju, likovanje i besplatno pametnovanje. I, šta time dobijamo? Slobodu izražavanja i mišljenja? Ili lanac dezinformacija koji će dovesti do novih briga i strahova? Razmislite i o tome, neće vam biti zgoreg. Mada odgovor i nije tako zakukičast.

Današnji svet je prekompleksan u svojoj kontradiktornosti. Ni najmudriji preostali umovi se u njemu više ne snalaze jer svoju umnost duguju usavršavanju u analognoj ili poludigitalnoj eri. Za ovo danas je nužna potpuno nova vrsta pameti - klasično obrazovanje i zdravorazumsko rezonovanje više nije od pomoći u svetu kojim caruju informacije što struje kroz telo brzinom šok terapije i salivaju nam spazmične strahove. Mozak radi kao drogirani sprinter, kao "poboljšani" Husein Bolt, ali ni to mu nije dovoljno da sve ispocesuje i obezbedi mir telu. Informacije upadaju kao specijalci, usred noći, kroz prozor, izvode desant, zarobljavaju ili ubijaju - sila je to! Onda slede tumačenja i analize, novi krug relativizacije koji guta suštinu kao vir...

Gotovo da nema oblasti koja se ne može tumačiti i analizirati na stotinu različitih način, u stilu maksime koja se, u obliku uprošćenom da bude pogodan za mimove, pripisuje Ničeu - ne postoje činjenice, već samo tumačenja.

Tragajući za istinom tako dobijamo na hiljade, milione ličnih istina koje često nisu ništa drugo do li baljezganje ambicioznih, ali površno potkovanih ikonoklasta i ignoranata za tastaturama željnih (virtuelne) slave i bitnosti - tj. lajkova. I baš u tome je problem!

Današnji svet se pod virusom ogolio toliko da je potpuno jasno kako mu nedostaje elementarne pameti. Nedostaju mu kredibilni posrednici - oni što obitavaju između patosa i nebesa, svojim pregalaštvom i potkovanošću radeći na usklađivanju i konektovanju ovih udaljenih svetova. Zato se i ide toliko iz krajnosti u krajnost. Zato su se ove krajnosti, na kraju krajeva, i stopile u homogenu brutalnost - ide se ili pod zemlju ili u nebo, i to na suvo, bez pomazanja.

Isuviše vremena, energije i sredstava decenijama je trošeno na zabavu i ono deborovsko "društvo spektakla", na pakovanje ispred forme, tj. suštine, tako da nam je, manje-više, uglavnom to i preostalo. U vremenu opšteg straha, anksioznosti, neizvesnosti, dezinformacija, nemira i neznanja nemamo više adekvatan broj (a kamoli masovnijih pokreta unutar krugova znanja i stvaranja) ozbiljnih, pronicljivih, inteligentnih, potkovanih i, što je najbitnije, nekompromitovanih ljudi, iz bilo koje sfere nauke i umetnosti, sa pravim odgovorima na niz veoma teških pitanja koja sežu duboku u održivost ljudske egzistencije, kakva nam je do sada bila poznata, i budućih temeljnih vrednosti (napuklog) čovečanstva. Umesto njih, tu je gomila medijski isfabrikovanih, raznorangiranih pajaca za multipraktičnu i jednokratnu upotrebu sa svojim, već pomenutim, tumačenjima. Neki od tih pajaca imaju i vrlo seriozna zvanja i brojne pratioce, te visoke funkcije i kvote, što je legat višedecenijskog relativizovanja i banalizacije svega, a naročito onoga što makar i letimično ima dodira sa duhovnošću - nepatvorenom i nekomercijalizovanom u bilo koje svrhe.

Otuda toliko straha.

Gde nema pameti i ozbiljnosti, gde nema vere i dostojanstva, gde nema zdravog razuma i hladne glave - haos nezaustavljivo džiglja, baš kao i svaki korov. Potpuno je jasno da ova planeta očajnički treba nove generacije stručnjaka i učenjaka, dok pajace i ostale sirovine treba držati pod ključem neko vreme... Najbolje zauvek.

Nisu krivci Bil Gejts, Bezos, Mask... niti Silikonska dolina - to su takođe tek nuspojave daleko krupnijeg problema. Krivci smo svi mi koji smo tako lako progutali masnu laž, verovatno plasiranu iz puke indolencije uzrokovane konzumerističkom popaljenošću, da nova vremena traže nabildovane makijaveliste koji beskompromisno nogom razvaljuju svaka vrata i otimaju šta im treba u ime naroda, nalagodavca ili radi zabave. Predugo su naši heroji bili ljudi bez istinskih vrlina - neki što umiru muški, koriste smrtonosna oružja, loši momci, pobesneli na maks, naduvani južnim vetrom i našmrkani balkanskim pravilima, pa ili traže ubice svog oca ili s ćaletom krimosom provode vikend terajući sve oko sebe da bacaju kašike umesto pegli...

Međutim, sve to, kompletan igrokaz s psihopatama maskiranim u heroje, prohujalo je s koronom, jer virus je otporan na metke i bejzbolke, a šuplja glava mu je glavna hrana.

Vreme je da počnemo da je punimo znanjem, a ne kokainom i olovom!

Bonus video:

(Espreso/Dejan Katalina)