KAKVO TO MESO JEDEMO?! "Parče gume bez ukusa"! Stručnjak otkrio na šta se mora OBRATITI PAŽNJA

Da "meso više nije meso" često se vidi iz komenatara na društvenim mrežama, kada se neko od kupaca požali da je umesto piletine ili šnicle dobio "parče gume bez ukusa".

Kakvo meso kupujemo i da li je kvalitet diskutabilan - na ovo pitanje je odgovorio profesor Veterinarskog fakulteta u penziji Milan Baltić.

- Najkvalitetnije meso je juneće, čiji kvalitet je dobar u odnosu na celu Evropu. S druge strane, najslabija karika su proizvodi od prerađenog mesa. Usitenjeno meso, naročito barene kobasice, su najnekvalitetnije meso u koje se najviše toga dodaje. S druge strane, od suhomesnatog najkvaliteniji je pršut - kaže profesor.

Ipak, to ne znači da su svi drugi proizvodi osim suhomesnatih izuzeti od korišćenja aditiva i dodataka koji "meso ne čine mesom".

- Kada se radi o hemijskim parametrima, najveći deo pravilnika je definisan tako da se odnosi na količinu ne vode, nego proteina u mesu. Mora da se zna koliko meso sadrži mezivnih tkiva i to je proizvođač dužan da deklariše. Aditivi se dodaju u količinama koje su neophodne da bi meso bilo bezbedno, ali količina soli nigde nije propisana - kaže profesor Baltić.

Zbog čega dolazi do velike količine vode tokom prženja, teško je odgovoriti osim ako se ne ispitaju pojedinačni slučajevi kod proizvođača.

- Količina vode u mesu često zavisi od toga kada se meso stavlja u promet i koliko dugo stoji. Naročito goveđe meso, ako se čim se ohladi stavi na pečenje, doći će do ove pojave i niske PH vrednosti. Ubrizgavanje vode su nedozvoljene radnje i to ne bi smelo da se radi, inspekcija treba da reaguje ako je neko u prodavnicu primio 300 kg mesa a prodao 250 kg - kaže Baltić.

Isto tako, od 2006. godine zabranjena je upotreba antibiotika koji se upotrebljavaju preventivno kod uzgoja životinja, ali se ona na pojedinim mestima i dalje koristi.

- Bilo je slučajeva kada je inspekcija na terenu otkrila da se riba drži u vodenom rastvoru antibiotika, kako se ne bi uočili tragovi kvara na škrgama. Na taj način se šteti zdravlju ljudi i to je apsolutno zabranjeno. Ipak, vererinarska inspekcija vrši nadzor samo u registrovanim objektima i nema nadzor nad klanjem i pripremom mesa u objektima koji nisu registrovani - kaže profesor.

Kako se ne bi koristili antibitici koji su zabranjeni, mnoge kompanije pribegle su korišćenju salamure. Nekada se, zavisno od vrste mesa, dodavalo između 10 i 20 procenata salamure, a danas je postalo normalno da se dodaje i 60, 70 odsto.

- U meso se dodaje salamura, rastvor soli i začina u vodi jer je to deo tehnološkog procesa da bi se dobila određena svojstva. To se često dodaje u neograničenim količinama i koristi se radi poboljšanja izgleda i količine mesa - kaže on.

Pojava "drvenih grudi" je jedna od najčešćih problema sa piletinom sa kojima se proizvođači i kupci susreću.

- Kod oko 20 odsto proizvoda dolazi do toga da je meso sa vrha grudi vrlo tvrdo i da taj deo nije za ishranu. To se onda vraća, usitnjava i koristi za prereradu, kako bi se napravili drugi proizvodi - kaže Milan Baltić.

Kako bi se svi ovi problemi izbegli, najvažnije je smanjiti uvoz mesa i pospešiti domaću proizvodnju.

- Mnogi smatraju da im se više ne isplati da koriste svoju energiju i resurse, već da imaju meso iz uvoza. Ipak, Srbija ima dovoljno potencijala da proizvede meso za 40 miliona ljudi, a ne samo za celu zemlju, zbog čega je potrebno pospešiti domaću proizvodnju - zaključuje profesor.

Bonus video:

(Espreso / SrbijaDanas)