VRATITI MILUNKU I ŽIVOJINA: Đaci u Srbiji će napokon učiti više o srpskoj istoriji, uskoro počinje IZMENA ZAKONA

Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije uskoro će započeti, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izmenu zakona kako bi se stvorili uslovi da pisanje i štampanje udžbenika za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju bude u nadležnosti države.

Prekrajana istorija

Sagovornici Kurira kažu da je ovo od izuzetnog značaja, jer u aktuelnim udžbenicima nema pomena o Milunki Savić, legendarnim podvizima Živojina Mišića posvećeno je tek nekoliko rečenica, ali se zato tu mogu naći sramotne tvrdnje da je NATO sproveo bombardovanje Jugoslavije jer je na to bio primoran!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je napisao na Instagramu, imao je juče važan razgovor sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom prosvete Brankom Ružićem o jednoj od najvažnijih tema za našu Srbiju.

- Dogovorili smo se da ministarstvo i Vlada krenu u izmenu dva zakona kako bismo stvorili uslove da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju. Srbija je slobodna i nezavisna zemlja i, upravo zbog toga, ovi najznačajniji udžbenici moraju da budu deo srpskog izdavaštva i posao od najvišeg javnog interesa. Živela Srbija! - napisao je predsednik Vučić.

Ministar Ružić je nakon sastanka saopštio da je dao nalog da se formira radna grupa koja će realizovati inicijativu predsednika.

- Sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani. Najpre, trebalo bi da izmenimo Zakon o udžbenicima, da pozovemo autorske timove putem javnog poziva i formiramo tim koji će pripremiti i izraditi udžbenike, uz podršku Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - naveo je Ružić u saopštenju i dodao će za ovaj proces biti zadužen Zavod za udžbenike, kao jedini državni izdavač.

Snežana Ognjanović, profesorka istorije u Srednjoj turističkoj školi u Beogradu, kaže da je to od izuzetnog značaja za našu decu i naš kulturni identitet:

- Naša istorija je toliko prekrajna da ne znam više šta sam studirala, a šta predajem. Od izuzetnog je značaja da država preuzme na sebe pisanje udžbenika. Francuzi, primera radi, nikada ne bi dozvolili da im Nemci pišu istoriju. Danas se nalazimo u situaciji da u udžbeniku istorije za srednju školu imamo tek 12 redova o logoru u Jasenovcu. O Sremskom frontu, na kojem je izginula naša omladina, imate tri cele rečenice. U lekciji o Prvom svetskom ratu nigde nije spomenuta Milunka Savić. Da li Živojin Mišić zaslužuje dva reda za celo srednjoškolsko obrazovanje?!

Dodaje da je u udžbencima bila i gomila grubih neistina.

- Pre nekoliko godina izašao je udžbenik u kojem je pisalo da je NATO nakon sastanka u Rambujeu bio primoran da bombarduje našu zemlju. Navedeno je da je bilo dosta materijalne štete, a onda dodato, kao da je manje važno, i ljudskih žrtava. U jednom udžbeniku bile su navedene i sramotne tvrdnje da je danak u krvi značio šansu za decu koja su majkama oduzimana.

Jasmina Stanković, profesorka srpske književnosti u OŠ „Ćirilo i Metodije“ u Beogradu, podseća da se u osnovnoj školi tema Prvog svetskog rata obrađuje samo u „Plavoj grobnici“. Drugi svetski rat se pak obrađuje samo kroz dva dela - pesmu „Krvava bajka“ Desanke Maksimović i roman „Deoba“ Dobrice Ćosića.

- Neprihvatljivo je to što je iz lektire za srednje škole izbačeno „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. To vreme Prvog svetskog rata je jako teško današnjoj deci da razumeju, a ovaj roman je to mogao na najbolji način da im približi. Delo „Jama“ Gorana Kovačića apsolutno bi trebalo vratiti u program. Moja generacija je čitala i „Daleko je sunce“, a sada to već 30 godina nije u programu.

Dodati i muzičku i likovnu kulturu, i povećati broj časova srpskog jezika

Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije i profesorka književnosti, smatra da bi u nacionalni korpus udžbenika trebalo dodati i muzičku i likovnu kulturu.

- Kada je u pitanju srpski jezik, đaci u petom razredu imaju nedeljno po pet časova, a od šestog do osmog - po četiri. U gimnazijama imaju nedeljno od tri do pet časova, a u srednjim stručnim školama samo tri nedeljno. To je najmanji fond časova maternjeg jezika u Evropi. U Francuskoj nedeljno imaju od osam do deset časova u osnovnoj školi, u Rusiji devet. U celoj Evropi niko nema manje od sedam časova maternjeg jezika nedeljno.

Ovo je patriotski čin

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao je na TV Hepi da je predlog predsednika Vučića patriotski čin, usmeren na to da se sačuvaju istorijsko sećanje i budućnost srpskog naroda.

- Otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji kao da je ponovo vratilo rodonačelnika naše najznačajnije srednjovekovne dinastije među Srbe, koji su ga skoro zaboravili. Zato je neophodno da udžbenici nacionalne istorije uče mlade generacije o Jasenovcu, srpskom srednjem veku, o Nemanjićima i drugim događajima od značaja za našu istoriju.

Treba učiti o KiM i o tome kako žive Srbi u regionu

Miroslav Markićević, profesor geografije i direktor Sedme beogradske gimnazije, ističe za Kurir da je jako važno da država ima mnogo veći uticaj na štampanje udžbenika za predmete od nacionalnog značaja.

- U osmom razredu osnovne škole i u trećem razredu gimnazije se uči geografija Srbije i tada bi trebalo posebnu pažnju usmeriti na pitanja koja se odnose na nacionalni identitet, na kulturno-istorijske spomenike, na KiM, kao i na položaj Srba na teritorijama bivših jugoslovenskih republika.

(Espreso / Kurir)